Linkovi

Uvodjenje još strožijih propisa za ograničavanje globalnog zagrevanja


U Montrealu počinje sa radom konferencija na kojoj će predstavnici zemalja širom sveta raspravljati o uvodjenju još strožijih propisa za ograničavanje globalnog zagrevanja, kada takozvani Kjoto sporazum bude istekao, 2012. godine.

Prema tom sporazumu, koji je stupio na snagu ranije ove godine, 38 industrijski razvijenih zemalja obećalo je da će u roku od sedam godina smanjiti količinu oslobodjenih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na nivo pre 1990. godine. Rezultati jednog novog istraživanja pružiće pregovaračima u Montrealu ideje za strategiju po isteku Kjoto sporazuma. Prilog je pripremila saradnica Glasa Amerike, Rozen Skirbl.

Izveštaj Istraživačkog centra Pju pripremljen je na osnovu niza sastanaka, održanih u proteklih godinu dana, izmedju 15 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Meksiko, Australiju, Brazil, Kinu i Japan. Šef odeljenja za globalne klimatske promene, u tom centru, Ejlin Klausen, kaže da se u njemu iznose neke nove, praktične, politički i ekonomski sprovodljive ideje za sprečavanje klimatskih promena:

U izveštaju se kaže da nam je potreban elastičniji medjunarodni okvir za uključivanje velikih svetskih privreda. 25 zemalja odgovorno je za 83 odsto gasova koji izazivaju globalno zagrevanje. Sve te zemlje moraju da učestvuju u postizanju rešenja.“

Sjedinjene Države nisu potpisale Kjoto sporazum tvrdeći da bi to naškodilo američkoj privredi, a se njime istovremeno nije tražilo od najvećih zagadjivača - zamalja u razvoju - da smanje zagadjivanje vazduha. Ejlin Klausen priznaje da su Sjedinjene Države pokrenule niz drugih sporazuma o suzbijanju globalnog zagrevanja, ali istovremeno veruje da bi Sjedinjene Države, kao najveći zagadjivač vazduha u svetu, morale da učine više:

”Za sada Bušova administracija kaže da je prezauzeta drugim inicijativama i da ne želi da učestvuje o ovoj. Ali mi smatramo da bi morala da učestvuje, kao i sve druge velike privrede.“

Eliot Dirindžer, direktor Pjuovog centra za medjunarodne strategije, kaže da bi čitav taj proces trebalo da bude otvoreniji i fleksibilniji:

”Ideja je da zemlje same iniciraju različite pristupe. Na primer, zemlje krupni proizvodjači čelika mogle bi da razgovaraju o sporazumu u tom sektoru. Neke od zemalja mogle bi da pregovaraju o zajedničkim privrednim ciljevima ili o tehnološkoj saradnji.“

Vodeći američki privrednici oduvek su se zalagali za dobrovoljan, fleksibilan pristup problemu globalnog zagrevanja. Linda Fišer, potpredsednica američkog hemijskog giganta Dupont, kaže da izveštaj Pjuovog centra podstiče takav pristup:

”Njime se priznaje da ne postoji jedan odgovor, da su odgovori različiti u različitim državama, u različitim sektorima industrije i da bi trebalo da se prilagodjavamo tim razlikama. Ovim izveštajem priznaje se da ciljevi pojedinačnih zemalja možda neće biti isti, ali da se različitim pristupima ipak može smanjiti globalno zagadjivanje.“

Pjuov centar takodje apeluje na politički dijalog na visokom nivou izmedju razvijenih zemalja, van pregovaračkog proseca u okviru Ujedinjenih nacija. Cilj svega toga, kaže se u pomenutom izveštaju, trebalo bi da bude uspostavljanje širokog političkog konsenzusa koji bi ubrzao tempo često preterano sporih pregovora o zaustavljanju klimatskih promena. Pregovori u Montrealu trajaće do 9. decembra.


XS
SM
MD
LG