Linkovi

Gelbard: Pregovori o budućem statusu Kosova daleko složeniji od Dejtonskog sporazuma


“Možda bi ishod pregovora mogao da bude nezavisnost uz brojne uslove, a kosovski Albanci bi u medjuvremenu morali da dokažu da su spremni da razviju jake demokratske institucije, slobodnu tržišnu privredu, kao i apsolutne dokaze da su spremni da poštuju prava manjina,” rekao je u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, bivši američki diplomata i predsednički izaslanik za Balkan, a sada predsednik konsultantske firme “Vašington Global partners”, Robert Gelbard.

Robert Gelbard: Postoje brojne opcije za rešenje kosovskog pitanja. Teško je predvideti ishod pregovora i mnogo toga će zavisiti od pregovaračke spremnosti i pozicija dve strane. Jedna stvar je sigurna, a to je da neće biti moguće vratiti Kosovo na status koje je imalo pod upravom Slobodana Miloševića. S druge strane, veoma je razočaravajući veliki nedostatak opšteg napretka i ispunjavanja standarda na Kosovu proteklih nekoliko godina. Takodje sam lično razočaran, kao i mnoge vlade, akcijama raznih grupa na Kosovu, koje su bile destruktivne. To nije način da se razvije poverenje u vlasti i institucije u toj pokrajini i stekne utisak da bi Kosovo moglo da bude uspešna nezavisna država. Medjutim, i Srbija je učinila veoma malo u podsticanju poverenja kosovskih Albanaca, kada je reč o, recimo, autonomiji kao jednom od rešenja za tu pokrajinu. Možda bi ishod pregovora mogao da bude nezavisnost uz brojne uslova, a kosovski Albanci bi u medjuvremenu morali da dokažu da su spremni da razviju jake demokratske institucije, slobodnu tržišnu privredu, kao i apsolutne dokaze da su spremni da poštuju prava manjina. Albanci su se godinama žalili zbog tretmana srpskih vlasti, a sada se oni ponašaju na isti način prema Srbima. Rešenje budućeg statusa Kosova će biti složeno i smatram da će ti pregovori biti daleko složeniji od onih koji su doveli do Dejtonskog sporazuma.

Glas Amerike: Beograd odbacuje ideju nezavisnog Kosova, na čemu kosovski Albanci insistiraju. Kako će dve strane naći kompromisno rešenje, koje na kraju neće nametnuti medjunarodna zajednica?

Robert Gelbard: To je svakako nezavidno i složeno pitanje. Znam da bi za svakog političkog lidera u Srbiji bilo u načelu teško da prihvati nezavisnost, a posebno u svetlu aspiracija Radikalne stranke jer niko na zapadu ne želi da Radikali dodju na vlast. Sa druge strane, pouzdano znam da svi daju najjača moguća upozorenja kosovskim Albancima da ne koriste nasilje. Nasilje bi stvorilo najgori mogući utisak i bilo potpuno protiv medjunarodne zajednice i njene eventualne spremnosti da da nezavisnost kosovskim Albancima. Ako žele da ostvare svoje aspiracije za nezavisnošću, kosovski Albanci će prvo morati da ispune standarde, a time ostvare demokrarsko, višenacionalno, pluralističko društvo i, naravno, zaštite prava manjina.

Glas Amerike: Tokom obeležavnaja 10. godišnjice Dejtonskog sporazuma, naglasak je stavljen na jačanje centralne vlasti u Bosni i Hercegovini, dok je u slučaju Kosova to sasvim suprotno. Koji su razlozi za to?

Robert Gelbard: Odgovor na to pitanje je da je Bosna otišla u jednu krajnost, a Srbija u drugu. Bosna se od krajnje slabe centralne uprave sada krece ka više centralizovanoj. Ustavne promene, koje će biti razmotrene, ne znače da će biti stvoreno potpuno centralizovano društvo, već da se formira funkcionalna i efikasna centralna urpava, što do sada nije bio slučaj. U slučaju Srbije, ste imali veoma centralizovanu upravu, uključujući Kosovo. Srbija sada decentralizuje svoju upravu, što je tendencja u mnogim zemljama širom sveta, uključujući Veliku Britaniju, a što je već slučaj u SAD.

Glas Amerike: Kakav je stav Vašingtona prema Kosovu?

Robert Gelbard: Vašington je zainteresovan da se suštinski održe regionalna stabilnost i demokratija i da zemlje Zapadnog Balkana postanu prosperitetnije. Što se tiče Srbije, mogu da vam kažem da sam duboko impresioniran neobično pozitivnim razvojem dogadjaja. Odlazim u tu zemlju često i mogu da kažem da je nakon pada Miloševićevog režima došlo do značajnih promena, posebno ekonomskih. Srbija sada ima neke od najboljih programa u oblasti male privrede i najbolje investicione uslove i atmosferu u celoj Evropi. U poslednjih par meseci, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj proglasile su Srbiju zemljom koja je pokazala najbolje rezultate od svih zemalja sveta u pogledu uslova za investicije. Najveći strani investitor u Srbiji su SAD, a to vam samo po sebi dosta govori. Premijer Koštunica i potpredsednik vlade Labus su se pokazli pravim liderima i pružili podršku takvim procesima, kao i predsednik Tadić. Ono što je medjutim najvažnije jeste da se srpski lideri ne konfrontiraju, već da na konstruktivan način saradjuju radi doborbiti svoje zemlje, posebno u pogledu Kosova.

XS
SM
MD
LG