Sem obećanja, zvaničnici u centru evropskih institucija očekuju i konkretne korake u prilagodjavanju Bosne i Hercegovine zahtevima integracijskog procesa sa EU.
Poučeni, valjda, dosadašnjim iskustvom, zvaničnici u Briselu nisu požurili sa komentarima sporazuma koji su u Vašingtonu postigli lideri bh političkih stranaka. Tako iz kabineta visokog predstavnika Havijera Solane, umesto komentara, stiže obećanje da će sporazum biti detaljno proučen, imajući na umu, sa jedne strane, potrene, a sa druge, mere čija je realizacija moguća do navedenih rokova.
Podseća se da Unija nema nameru da insistira na rešenjima, ali da svaku priliku koristi za upozorenje- ukoliko želi da uspešno vodi pregovore i ostale faze približavanja Evropi, zemlja mora biti bolje organizovana, sa jasno izraženim moćima vlade, predsednika i parlamenta i to sve mora koštati znatno manje nego sada.
Svi u Briselu se slažu da su ustavne izmene neophodne- medjutim, upozorava Nikolas Vajt iz Medjunarodne krizne grupe, ne treba očekivati nikakve dramatične promene u Dejtonskoj strukturi:
"Očigledno je da su ustavne reforme u BiH neophodne , ali to je nešto što bi trebalo da bude dizajnirano i provedeno od strane stanovnika zemlje. Iskreno, bio bih iznenadjen ukoliko bi se to znatnije razlikovalo od sadašnjeg ustrojstva".
U svakom slučaju, ozbiljnije reakcije Unije na dogovor bh političara treba očekivati narednih dana - u petak ujutro, 25. novembra, dakle, istog dana kada će započeti pregovori sa Sarajevom, u Briselu će se na tribini o Dejtonu , pored ostalih, sastati i visoki predstavnik EU, Havijer Solana i bh premijer, Adnan Terzić. Biće to prilika za Solanu da najavi svoj put u Sarajevo, planiran za 5. decembar, kao i da se razmene poruke i postignu prvi dogovori vezani za, kako je to nedavno primetio evropski komesar za proširenje, Oli Ren, "završetak faze Dejtona, a početak faze Brisela".