Lideri BiH i predstavnici medjunarodne zajednice koji su posredovali sklapanju Dejtonskog sporazuma pre 10 godina, ovde u Vašingtonu pokušavaju da se dogovore o ustavnim reformama, na kojima insistrijau SAD i EU i koje bi – shodno preporukama Venecijanske komisije – trebalo da BiH učine funkcionalnijom državom.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns ukazao je na pozitivne rezultate Dejtonskog sporazuma protekle decenije ali je naglasio da je došlo vreme da se taj sporazum modernizuje. On je pozvao lidere BiH da postignu sporazum o ustavnim reformama koji podrazumeva uspostavljanje jače centralne vlade u Sarajevu, jačanje funkcije premijera i efikasnosti parlamenta, i zamenu trojnog predsedništva jednim predsednikom. Berns je izrazio nadu da će postizanje sporazuma biti saopšteno na ceremoniji kojoj će prisustvovati državni sekretar Kondoliza Rajs. Ako lideri ne budu radili na ustavnim promenama, rekao je Berns, budućnost BIH će biti mračna.
«To bi značilo da nema horizonta za zemlju i da BIH nema šansu da se pridruži EU, da nema šanse da udje u NATO i ostvari sigurnost koju nije imala od raspada stare Jugoslavije. Bosna ne može da ostane rasparccana država i da misli da kao takva može da postane deo ujedinjene Evrope i NATO-a. Mi od lidera ne tražimo ništa više nego da kažu da je njihova ambicija – buduća ujedinjena država i da su spremni da o detaljima pregovaraju narednih meseci. Tome se nadamo kao rezultatu sutrašnjeg sastanka» izjavio je Berns.
Arhitekta Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk izjavio je da taj sporazum nije bio savršen, i da greške sada treba ispraviti. Kao glavne manjkavosti naveo je uspostavljanje tri armije, dve policije, slabu centralnu vlast i tri predsednika. Holbruk se obratio svim članovima predsedništva BiH, a srpskom članu poručio je da braneći dejtonski sporazum, u suštini pokušava da spreči napredak.
«Ironično je da je srpska strana, koja se toliko opirala Dejtonu i pretila da ga neće potpisati, danas strana koja ga najviše brani. Morate pomoći da se poboljša Dejtonski sporazum... Republika Srpska mora da shvati jednom i zauvek da je deo jedne zemlje koja se zove BiH. Duboko žalim što smo dozvolili da se taj entitet zove RS, nisam razumeo emotivni i politički kontekst tih reči.»
Liderima Bošnjaka Holbruk je poručio da imaju na umu da se ovih dana u Vašingtonu pregovara samo o sledećem koraku ka promenama Dejtonskog sporazuma, te da probaju da iskoriste ponudjene pogodnosti, ne očekujući savršeno rešenje.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BIH Pedi Ešdaun je poručio da je BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma prešla ogroman put i sprovela krupne reforme. «Bez Dejtonskog sporazuma ne bi bilo mira, a bez dopune tog sporazuma, neche biti buduchnosti,» odnosno evro-atlantske integracije BiH, naglasio je Ešdaun i opomenuo: «Bosna nema vremena za odlaganje».
Volfgand Išinger, nemački ambasador u SAD i aktivni učesnik procesa koji je doveo do Dejtonskog sporazuma, sumirao je u deset tačaka stečene pouke koje bi mogle da posluže u budućim konfliktima :
1. Fokus mora biti na prevenciji, a ne na intervenciji; 2. intervencija je nekad neminovna da bi se ostvarili konkretni rezultati; 3. rešenju problema treba prići iz regionalne perspektive - da je Kosovo bilo uključeno u dejtonski proces, bila bi izbegnuta NATO intervencija 99.; 4. vreme je neophodno jer vremenski pritisak vodi manjkavim rešenjima; 5. ništa se ne može postići bez snažnog voćstva -- u slučaju Dejtona bilo je to američkog; 6. izbori nisu panacea - kada su ishitreni, predstavljaju korak nazad; 7. vojnoj intervenciji mora uslediti mirovna misija; 8. kada se mir uspostavi, što pre treba povući trupe i odgovornost vodjenja zemlje prepustiti narodu; 9. Evropa i SAD moraju koordinisano delovati; i, 10. zajednički poduhvati poput Dejtona zbližavanju transatlantsku zajednicu gradeći - partnerstvo.
Intenzivni pregovori o okvirnom sporazumu, u kojima učestvuju liderima bosanskohercegovačkih parlamentarnih stranaka nastavljaju se i – kako nam je rekao jedan od učesnika pregovora moguće je da potraju i do ranih jutarnjih sati u ponedeljak. Za predstavnike Bošnjaka, kako kaže član predsjedništva Sulejman Tihić, sporno je to što su predložene promjene tek kozmetičkog karaktera. Hrvati insistiraju na temeljnim promjenama i ne traže poseban entitet, kaže predsjedavajući predsjedništva Ivo Miro Jović, dok bosanski Srbi – kako kaže predsjednik RS, Dragan Čavić – ne prihvataju ukidanje entitetske podjele.
Ambasador Donald Hejs iz Američkog instituta za mir, pod čijim se okriljem održavaju pregovori, kaže za naš program da je i pored određenih, suštinski vrlo važnih razlika, postignut visok stepen saglasnosti. Učesnici pregovora saglasni su čak oko 90 odsto predloženih promjena i mislim da postoji velika šansa da će ta saglasnost biti predočena u dokumentima koje će potpisati sa državni sekretarom Kondolizom Rajs, kaže Donald Hejs.
Po rečima američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa u dokumentima koje će sa Rajsovom potpisivati članovi BiH predsjedništva biće posebno podvučena spremnost da uhapse i predaju Haškom sudu odbjegli optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Primarnu odgovornost za hapšenje Ratka Mladića, po riječima Nikolasa Bernsa ima vlada u Beogradu, sa kojom do Mladićevog izučenja u Hag SAD ne mogu imati normalne odnose.