Prošli vikend u briselskom hotelu "Renesans" protekao je radno za bh političke lidere- pred skoro okupljanje u Vašingtonu, sastali su se da bi dogovorili potrebne i, u ovom trenutku, moguće reforme ustava.
Nešto od promena je dobilo podršku, posebno sastav državne vlade i njena ovlaštenja, te zaštita ljudskih prava, u skladu sa Evropskom deklaracijom. Sve ostalo- predsednik države ili njeno predsedništvo, te sastav i ovlaštenja državnog parlamenta, čeka bolje vreme- neki predvidjaju Vašington, dok drugi veruju da će sada uslediti duži razgovori i usaglašavanja.
Tomas Markert, Venecijanska komisija: Mislim da je ovo bilo više od samo razmene mišljenja- ovo je bila važna faza postizanja konsenzusa oko toga kakva vrsta ustavnih promena treba da se primeni, i kakvu je trenutno moguće primeniti. Mislim da je jasno da na prvom susretu lidera političkih partija ne može biti trenutnog sporazuma oko svih pitanja, ali sada postoji šansa za konsenzus, utvrdjena su pitanja oko kojih treba više zajedničkog posla i sada izgleda dostižno postizanje dogovora oko svih spornih pitanja".
Prostor za čvrste dogovore je nakon briselskog , a pre vašingtonskog susreta bh političih lidera video i glavni arhitekta i pokretač plana, bivši zvaničnik State Departmenta, Donald Hejs:
"Ovo je prvi put za deset godina da su svi lideri političkih partija na državnom nivou vodili ozbiljnu i detaljnu diskusiju o ustavu. Sama ta činjenica treba da bude prepoznata i pozdravljena. Razgovarali smo dva i po dana, dok inače, rasprave o ustavu traju niz meseci...radilo se u radnim gupama i dogovorilo dosta pitanja- na polju ljudskih prava, ovlaštenja države, te njene organizacije. Ostala su pitanja vezana za funkcionisanje parlamenta i uloga predsedništva".
Prof. Brus Hitner je lično dogo vremena proveo nad predlozima poboljšavanja Dejtonske konstrukcije:
"Ovo je diskusija koja se nije mogla desiti pre godinu dana. Pogledajte unazad 10 godina i shvatićete da diskusija o državi ne bi mogla da se vodi na bilo koji način. Svi su se saglasili da se u skoroj budućnosti BiH suočava sa ozbiljnim ekonomskim pitanjima. Proces približavnaj EU će biti izuzetno težak. Ne znaju kako će se država suočiti sa svim tim pitanjima, niti izgledaju da su na njih pripremljeni. Medjutim, znaju da se moraju pozabaviti pitanjima veće funkcionalnosti države i verujem da će se sledeće diskusije voditi u tom duhu".
Donald Hejs: Mnogo se govori o pritisku. Pritisak postoji- i to je pritisak bh očekivanja. Imate izbore oktobra 2006. godine. Izborni zakon kaže da svaka promena zakona koja može imati uticaja na izbore treba da se donese 170 dana pre izbora. Dakle, ako žele da nova vlada bude formirana na osnovu poboljšanog ustava, to mora postati zakonito pre 1. aprila. To je pritisak. Sa druge strane, ljudi pitaju: Šta je sa 10. godišnjicom Dejtona? Ako se od aprilskog roka vratite unazad, zakon mora ući u parlamentarnu proceduru najkasnije do polovine decembra ove godine. Dakle, zaista postoji pritisak, ali njihov, ne naš. To je njihov sporazum o postavljanju takvih rokova. Jasno, ako propuste te rokove, naredna vlada će se formirati na osnovu postojećeg ustava, sa svim njegovim slabostima.
I kada će imati priliku da se vrate tom procesu? Ne pre nego što se nova vlast uspostavi- prema mom iskustvu, to bi se moglo dogoditi 18 meseci do dve godine nakon toga".