Danas je u Dejtonu, državi Ohio, počela dvodnevna konferencija u znak obeležavanja desete godišnjice Dejtonskog sporazuma
Deset godina posle Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini nema rata, uspostavljena je zajednička vojska, dogovorena reforma policijskih snaga, a počeo je sa radom i Sud BiH na koji se prebacuju i neki slučajevi Haškog tribunala. Medjutim, mnogo je duži spisak onoga što nije uspelo da se sprovede iz samog mirovnog sporazuma. Zato ima poziva kako u samoj BiH, tako i u medjuarodnoj zajednici, da se napravi Dejton II, odnosno da se revidira Ustav BiH.
Nije nikakva tajna da se za promene Dejtonskog ustava najviše zalaže američka administracija koja jednostavno vise ne želi da čeka da se vladajuće stranke u BiH dogovore o promenama koje bi mogle da rezultiraju kvalitetnijim životom u zemlji. O tome je nedavno u Kongresu govorio i Nikolas Berns, zamenik državnog sekretara Kondolize Rajs.
No, šta se dogodilo sa glavnim akterima Dejtonske mirovne konferencije u deceniji nakon njenog održavanja? Alija Izetbegović i Franjo Tudjman nisu više medju živima, a Slobodan Milošević je u Hagu, optužen za genocid i ratni zločin.Tadašnji američki predsednik Bil Klinton odavno više nije u Beloj kući, ali je i dalje ličnost čije se mišljenje uvažava. Nekadašnji državni sekretar, Voren Kristofer, potpuno je nestao sa političke mape i uživa zasluženu penziju, a čovek koji se naziva arhitektom Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ričard Holbruk, bavi se sada bankarstvom, ali i poziva na prilično zamašne promene bosanskog Ustava, uspostavljenog pre jedne decnije u Dejtonu. Holbruk je pre nekoliko dana govorio o tome u američkom senatu i tom je prilikom izneo stav, koji do tada nismo čuli:
"Pre 10 godina u sporazum smo uneli stavku da se unilateralno možemo koristiti vojnom silom kako bi iskorenili strane borce - mudžahedine. Da to nismo učinili, sada bismo u Bosni imali drugi Afganistan.Tada nismo znali za al-Kajdu, ali sada znamo da su upravo Dejtonski mirovni sporazum i kasnija akcija na Kosovu zaustavili Osamu bin Ladena i al-Kajdu da od Balkana naprave Afganistan. Bosna je, ne zaboravimo, mnogo bliža i nama i zapadnoj Europi od Afganistana. Tada smo bili jako blizu tome da se sve okonča ratom po šumama, liticama i pećinama Balkana. Kao što je to bio slučaj u Afganistanu. Znate, nacisti su 44 divizije morali da rasporede na području bivse Jugoslavije. Eto, zbog toga je od velike važnosti da Sjedinjene Države održe interes za Balkan," rekao je Holbruk.
Cilj dvodnevne konferencije u Dejtonu je, pored obeležavanja 10. godišnjice sporazuma, da se taj sporazum prilagodi novim uslovima današnjice. Zatim se svi iz Dejtona sele u Vašington gde će se nastaviti razgovori koji su o Dejtonu II bez započeli BiH političari prošle nedelje u Briselu - ali bez uspeha. Cilj je revizija Ustava, a prema izjavama većine učesnika dejtonske konferencije, američka administracija je već pripremila revidirani Dejtonski sporazum koji će bosanski lideri, ako BiH političari uspeju da se dogovore, potpisati idućeg utorka sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs u Vašingtonu.
Pred polazak u Dejton, visoki predstavnik Pedi Ešdaun je za Glas Amerike, kolegi Omeru Vatriću, dao intervju u kojem govori o perspektivama Bosne i Hercegovine deset godina posle Dejtona i mogućim izmenama tog sporazuma.
Na pitanje da li se već iduće nedelje – posle svih razgovora u Državnom sekretarijatu i novinskih napisa širom Evrope, može očekivati novi Ustav, odnosno nacrt novog Ustava Bosne i Hercegovine, Pedi Ešdaun je rekao.
Ešdaun: Bio bih oprezan u očekivanju da je to nešto štoće se dogoditi u jednom danu. To je proces koji može da traje godinama. Važno je da Bosna i Hercegovina treba da postane funkcionalna država, koja građane stavlja na prvo mesto, a ne političare i važno je da je taj proces sada počeo, tako da bih zaista bio oprezan u smislu očekivanja nekakvog dramatičnog dešavanja; to se neće dogoditi preko noći. A zašto smo ovde? Zbog toga što smo uspeli u protekle tri godine, zbog toga što smo na pragu Evrope. Šta još treba da se uradi? Bosna i Hercegovina treba da uđe u Evropsku uniju, kao decentralizovana evropska država. A koji su standardi? To su standardi evropske zajednice, koje treba da ostvare bosanaskohercegovački političari, a ne međunarodna zajednica.
Glas Amerike: Da li lično podržava zalaganje za manju umešanost međunarodne zajednice i veću odgovornost ljudi u Bosni i Hercegovini, visoki predstavnik Pedi Ešdaun je rekao.
Ešdaun: Da, ali da budemo jasni. To nije izlazna strategija međunarodne zajednice iz Bosne i Hercegovine. Mi ne odlazimo, mi ostajemo u BiH. Mi možemo da promenimo svoju ulogu, od uloge visokog predstavnika koji ljudima govori šta da rade, u partnera koji će im pomoći da to urade. Ali, tačno je. Ta uloga mora da se promeni i ovlašćenja visokog predstavnika iz Bona treba postepeno ukidati. To neće da se dogodi preko noći - u utorak ujutru, OK sve je gotovo. Postoji proces koji se odvija, ali do oktobra iduće godine, do izbora, kada ljudi u BiH izađu da glasaju, treba da glasaju za svoju sopstvenu suverenu vladu, a ne vladu koju će voditi međjunarodna zajednica koristeći ovlašćenja iz Bona. Važna je stvar, prema mom mišljenju, da se period u kojem je Bosnom i Hercegovinom upravljala međunarodna zajednica, privodi kraju i da počinje samostalno putovanje BiH u evropsku zajednicu, to je novo vreme, vreme tranzicije, a ne posleratne stabilizacije.
Predstavnici šest najvećih nevladinih organizacija iz Republike Srpske, potpisali u Banjaluci rezoluciju o minimumu nacionalnog interesa srpskog naroda u BiH i principima zajedničkog delovanja na očuvanju ustavnih pozicija Republike Srpske.
Očuvanje Republke Srpske, njene ustavne pozicije i izvornih ustavnih nadležnosti utvrđenih Dejtonskim sporazumom, Ustavom BiH i entiteta je osnovni vitalni interes srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Navodi se u rezoluciji koju su u Banjaluci potpisali predstavnici Boračke organizacije, Saveza logoraša, Organizacije porodica zarobljenih i nestalih, Saveza za koordinaciju izbjeglih i raseljenih lica te Studentske unije i Udruženja penzionera Republike Srpske.
Ovih šest nevladinih organizacija, udruženih u novoformirani Srpski pokret nevladinih asocijacija, pod skraćenim nazivom SPONA, su poručili da se promene Ustava BiH i entiteta mogu vršiti samo uz znanje Narodne Skupštine. Ovom rezolucijom je predviđeno i referendumsko izjašnjavanje o svim pitanjima koja su od vitalnog interesa za građane.
Danas su objavljeni i rezultati istraživanja banjalučke agencije Prajm komunikejšns koja su pokazala da čak 87,3 odsto ispitanih građana Republike Srpske smatra da Savet ministara BiH ne radi u intresu srpskog naroda.
49,7 ispitanika misli da vlasti u Sarajevu i Savet ministara, uopšte, ne rade a 37,6 odsto da to ne rade u interesu Srba.
10,9 procenata ih je mišljenja da Savet ministara radi u interesu Srba a 1,8 posto ih misli da u potpunosti radi u interesu srpskog naroda.