Nakon što je Senat u utorak zatražio od predsednika Buša da detaljnije obrazloži strategiju u Iraku, zakonodavci ulaze u oštru raspravu o interpretaciji i terminima koje će, između ostalog, sadržati zakoni o ispitivanju zatvorenika.
Ako je glasanje u Senatu, kojim je 2006. godina ocenjena suštinski važnom u prenosu punog suvereniteta na Iračane, išta učinilo izvjesnijim, to je činjenica da podrška produženom američkom prisustvu u Iraku opada. Čak i među predsednikovim pristalicama. Za demokrate to je dokaz da su Amerikanci izgubili strpljenjenje u vezi sa Irakom i razlozima kojima je administracija pravdala rat.
Demokratski senator Ričard Durbin:
«Ovaj rat traje već tri godine, a administracija nam je preko sekretara za odbranu Ramsfelda poručivala da će rat trajati najviše 6 mjeseci. Prošle su tri godine, a kraj se ne nazire», kaže Durbin.
Predsednik Buš odbacuje kritike demokrata, a Bela kuća insistira da bi određivanje roka za povlačenje vojnika iz Iraka samo ojačalo pobunjenike. Republikanci u Senatu, opet, nude drugačija tumačenja odluke i veći naglasak stavljaju na poruku koju ona šalje Iračanima, nego predsedniku Bušu.
«To je poruka okrenuta budućnosti, poruka da očekujemo da Iračani nastave napredak i da će Kongres nastaviti da prati načinjeni napredak. Rok na koji bi trebalo da se fokusiramo jeste 15. decembar i parlamentarni izbori.» kaže Elizabet Dol.
Pored toga zakonodavce očekuje oštra raspravu o interpretaciji i terminima koje će, između ostalog, sadržati zakoni o finasiranju vojske, u delu u kojem se pominje ispitivanje zatvorenika. Kongresmen Džon Murta, jedan od najvećih pobornika vojske među demokratama predlaže amandman kojim će se zabraniti svako zlostavljanje zatvorenika.
«Ne može Amerika da kaže – mi smo za torturu. Taj loš signal bi odjeknuo u čitavom svetu», kaže Murta i ističe da ne veruje da bi predsednik Buš stavio veto na zakon sa takvom terminologijom.