Ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković rekao je u intervjuu za "Frankfurter rundšau"da "Srbija ne želi da vlada albanskom većinom na Kosovu" i da bi ona ubuduće mogla da bude "u pokrajini Kosovo samostalna u odlučivanju o svom životu i svojoj budućnosti".
"U tu samostalnost, medjutim, ne spada pravo (albanske većine) da teroriše ubija i proteruje Srbe i uništava crkve i manastire. Takodje tu ne spada ni pravo da stvori drugu, medjunarodno priznatu (albansku) državu na Balkanu", rekao je Drašković.
"Ne može da nastane još jedna Albanija. Pa ne postoje ni dve Srbije. Moramo da napravimo razliku izmedju medjunarodnog suvereniteta i stvarnog suvereniteta. Pun suverenitet znači punu vojnu, policijsku, zakonodavnu, poresku i drugu vlast. Sve to želimo da odobrimo - ali ne i mesto u UN. I naravno pravo da se proteruju Srbi i pale crkve", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, Srbija ima, kada je reč o budućem statusu Kosova, dva neizostavna zahteva - da se "Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu garantuju sva manjinska prava i da sadašnji medjunarodni status naše državne granice sa Albanijom i Makedonijom ostane isti".
Prema Draškovićevom predlogu, "sadašnjim granicama trebalo bi dati evropski kvalitet".
"To znači da bi one postojele na kartama i u dokumentima, ali ne i u stvarnosti. Bile bi potpuno otvorene i nevidljive. Tako bi Kosovo kao teritorija postala most - otvoren istovremeno prema Srbiji, kao i prema Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji".
Šef diplomatije SCG je u intervjuu istakao izričito protivljenje mogućnosti da Kosovo dobije stalno mestu u Ujedinjenijm nacijama, ali naveo da je za Beograd prihvatljivo članstvo Kosova "u svim drugim medjunarodnim organizacijama koje ne simbolizuju medjunarodni suverenitet".
Prema Draškovićevoj zamisli, Kosovo bi moglo da bude u Medjunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, kao i u medjunarodnim organizacijama koje se bave telekomunikacijama, kulturom, obrazovanjem, zdravstvom i zaštitom ljudskih prava. Na pitanje da li postoje uzori na kojima se zasniva ovakva zamisao budućeg statusa Kosova, Drašković je naveo tzv. plan Z-4 koji je 1995. godine ponudjen Srbima u Hrvatskoj, kao i status Tirola koji je u Italiji i ima posebne veze sa Austrijom.
Ministar inostranih poslova SCG je u intervjuu izrazio uverenje da će "Kontakt-grupa, Evropska unija (EU) i Savet bezbednosti UN poštovati temeljne principe UN".
Tadić na kongresu nemačke Socijaldemokratske partije
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas na kongresu nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) u Karlsrueu da se Srbija u ovom trenutku suočava s različitim vrstama izazova, uključujući pitanja budućnosti Kosova i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
"Moramo da rešimo pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije, da odlučimo o budućnosti državne zajednice i da budemo sigurni da naše integracije u Evropsku unij ne bude usporene", rekao je Tadić učesnicima kongresa SPD, na koji je pozvan kao gost u svojstvu predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke.
Tadić je kazao da Srbiji predstoje političke, socijalne i ekonomske reforme sa izuzetno složenim nasledjem. "A, nema boljeg saveta nego da gledamo kako ste vi rešili probleme", dodao je.
"Svi socijaldemokrati bili su impresionirani vašim glasačima koji su shvatili poruku da ne može biti jake države i blagostanja bez bolnih reformi, a da reforme ne mogu da se sprovode bez socijalnog balansa", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije i lider DS-a razgovarao je i sa novim predsednikom SPD Matijasom Placekom o saradnji Nemačke i Srbije, ali i dve stranke u okviru Socijalističke internacionale. Placek je juče izabran za novog šefa SPD, glasovima 99,4 odsto delegata na kongresu.
Tadić se danas u Karlsrueu sastao se i sa kandidatom za novog ministra spoljnih poslova Nemačke Frank-Valterom Štajnmajerom