Usvajanje preporuka generalnog sekretara za početak pregovora o konačnom statusu Kosova, nije ishitrena odluka, već realnost bez obzira na loš ekonomski i politički status koje Kosovo ima u ovom trenutku, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike, šef misije Velike Britanije na Kosovu, Mark Dikinson.
Dikinson: Osim ekonomske, i politička situacija može da podlegne kritici, a to potvrdjuje i izveštaj specijalnog predstavnika za procenu standarda Kai Eidea, mada je teško videti ekonomski prosperitet bez krajnje odredjenog političkog statusa. Investitori žele da znaju pravni oblik mesta u koje ulažu, a mora da postoji i odredjena sigurnost u procesu privatizacije. Svakako da postoje oblasti u kojima nije učinjen progres ni približno našim očekivanjima, verovatno zato što nismo imali proces koji vodi rešavanju statusa.
Glas Amerike: Kako komentarišete činjenicu da se, kada govorimo o političkoj situaciji, kosovsko društvo i institucije ne mogu pohvaliti položajem manjina i rezultatima povratka, već naprotiv beleži postojanje novih vojnih formacija o kojima imamo potvrdu i komandanta KFOR-a?
Dikinson: Rekao bih da je procenat povratka raseljenih pitanje odredjenih kontraverzi, taj procenat je svakako mnogo niži od očekivanog. Želimo da svi shvate, ovde i u Beogradu, da je glavni faktor za povratak kosovska vlada i njen konsolidovani budžet. Mi moramo promeniti stavove nekih ljudi, izbeglima vratiti imovinu, ali pre svega, da sam potencijalni povratnik, razmišljao bih o povratku tek posle saznanja kakav će biti konačni status Kosova. Slažem se sa vama, ljudi imaju pravo da se vrate, a odgovornost lokalnih vlasti je da objasne svojoj populaciji da će se to dogoditi.
Glas Amerike: Znači li to da su na Kosovu ljudska prava, povratak i upotreba maternjeg jezika uslovljeni statusom?
Dikinson: Slažem se da svako ima pravo da govori svoj jezik i više od toga. Ljudi imaju pravo na jezik, i niko zbog toga ne sme da ih vredja. To su prava koja moraju biti garantovana i gde se mora učiniti napredak bez obzira na status. Za razliku od 2002. godine kada sam prvi put došao na Kosovo, srpski jezik se sada može čuti i na ulicama.
Glas Amerike: Možemo li očekivati da lideri Srba i Albanaca pronadju kompromis za budući status Kosova, a da im rešenje ne bude nametnuto, ako se zna da se i jedna i druga strana čvrsto drže svojih zahteva?
Dikinson: Ne znam odgovor. Da budem iskren, mnogo toga zavisi od specijalnog predstavnika zaduženog za ovaj proces. Sam proces nije definisan, a specijani izaslanik treba da odredi njegov dalji tok, ali ljudima ovde i povratnicima potrebne su odredjene stvari poput institucija, vladavine zakona, slobode kretanja, zaštite imovine i ekonomija. Mislim da će proces rešavanja konačnog statusa postići odredjeni napredak upravo u ovim oblastima.
Glas Amerike: Možemo li u tom periodu očekivati nasilje kao ono koje se dogodilo u martu 2004. godine?
Dikinson: Ukoliko dodje do nasilja, ko god da bude odgovoran, mora da bude svestan da mu to neće ići u prilog. Nisam siguran da je politika standardi pa status zamenjena tezom standardi i status, tim pre što predstavnici kontakt grupe jasno kažu da će o progresu na Kosovu suditi na osnovu primene standarda u onim delovima gde institucije, odnosno vlada, mogu same da postignu uspeh.
Britanski diplomata u Prištini, Mark Dikinson, pozvao je Albance i Srbe da se integrišu.
Dikinson : Jednoga dana i Kosovo i Srbija biće deo Evropske unije. Kada do toga dodje ljudi iz različitih država imaće slobodu da rade i putuju u sve zemlje članice unije. Imaće sva prava o kojima govorimo kada pominjemo standarde. Albanci će živeti i raditi u Beogradu kao što to danas čine, a isto je i sa kosovskim Srbima. Pitanje je dana kada će to postojati u praksi.