“Beograd mora da ima jedinstven plan i jedinstven stav prema Kosovu” rekao je stručnjak za Balkan i profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane, Stiven Majer. On je u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem izneo svoje gledište o mogućim pripremama i stavu Beograda uoči predstojećih pregovora o budućem statusu Kosova.
Majer: Beograd bi trebalo da se zalaže za nekoliko ključnih stvari u pregovarčkom procesu: Prvo, u interesu Beograda nije da se pregovarački proces bude brz, već bi on trebalo da traje što duže da bi se omogućila diskusija o svim važnim pitanjima. Prebrzi pregovori i ishitrene odluke medjunarodne zajednice mogli bi da idu u prilog nezavisnosti Kosova, sto Srbija ne želi. Drugo, Beograd mora da ima jedinstven plan i jedinstven stav vlade. Medjutim, još uvek vladaju konfuzija i problemi oko formiranja pregovaračkog tima. Jedinstven stav o Kosovu ne sme biti zamagljen unutrašnjim stranačkim sporovima. Treće, Beograd mora biti spreman da se angažuje na direktnim i sveobuhvatnim razgovirma sa Prištinom bez obriza na inklinacije i proces medjunarodne zajednice. Četvrto, Beograd bi trebalo da pokaže spremnost za kompormisno rešenje i da iznese maksimalne ustupke u okviru tog kompromisa. Govor premijera Koštunice u Njujorku je bio veoma dobar početak; jasno su izneta legalna i politička prava Srbije u toj pokrajini, ali to nije dovoljno. Peto, Beograd bi trebalo da navede i druge regionalne zemlje, posebno savezničke, da se uključe u taj proces. Nedavne posete ruskog i rumunskog minstra inostranih poslova bile su korisne i na takvoj saradnji i podršci treba raditi. Šesto, Beograd se mora usredsrediti na prava manjina na Kosovu, koja su veoma ugoržena. Medjunarodna zajednica nije uspešno zaštitila ta prava. I poslednje, Beograd mora biti veoma obazriv zbog mogućeg iznudjivanja medjunradne zajednice, kao na primer da se Kosovo ustupi za članstvo u Evropskoj uniji.
Glas Amerike: Ko će biti najvažniji sagovornici i strane u pregovaračkom procesu o Kosovu?
Majer: Iznenada imate hiljade aktera. Pitanje Kosova, koje nije bilo ni na čijem radnom spisku, sada je iskrslo kao primarno. U proces su uključeni UN, Kofi Anan, Savet bezbednosti, Evropska unija, kontakt grupa, regionalne zemlje, itd, i to je problem i za Beograd i za Prištinu. Ni Beograd ni Priština ne bi trebalo da dozvole da budu pregaženi parnim valjkom medjunarodnih aktivnosti, jer sada sve angažovane strane žele da sebi pripišu odredjenu važnost i uticaj. U svakom slučaju, važni akteri su EU, kontakt grupa i posebno SAD, ali najvažnije je da Beograd i Priština ne dozvole da ih proces pregazi i da ostanu na braniku svojih interesa.
Glas Amerike: Iz kog razloga je NATO angažovan na pregovorima?
Majer: NATO je angažovan iz barem tri razloga: zadužen je za očuvanje bezbednosti na Balkanu već dugo vremena i sada na Kosovu ima oko 17.000 vojnika. Drugo, NATO će osigurati bezbednosne uslove za tekući pregovarački proces. Medjutim, problem je što NATO u prošlosti nije ostvarivao dobre rezultate, o čemu svedoče prošlogodišnji martovski dogadjaji na Kosovu i teško bezbednosno stanje srpske manjine. Treće, NATO -- koje se više ne smatra toliko važnim -- želi da se angažuje jer i time pokaže da nije zapostavljen ili zaboravljen. Beograd mora da ima inicijativu i ne sme dozvoli da bude obhrvan tim procesom. Na primer, prošle subote je bio dogovoren sastanak premijera nekoliko regionalnih zemalja. Ahtisari i kontakt grupa su izvršili pritisak da se taj sastanak otkaže i premijeri su popustili. Mislim da je to bila velika greška. Treba dati ovlašećnja regionalnim liderima da vode pregovore.