Odlazak na ratište je težak u svim okolnostima, ali i povratak u društvo za mnoge veterane donosi specifične izazove.
Dan Primirja, 11. novembar, u SAD je zvanično postao praznik 1926. a nacionalni praznik 12 godina kasnije. U junu 1954. ime praznika je promenjeno u Dan Veterana kako bi se njime odala pošta američkim vojnicima koji su se borili u svim ratovima. To je dan kada se tradicionalno održavaju vojne ceremonije na Grobu neznanih vojnika, na Arlingtonskom nacionalnom groblju u Vašingtonu, kraj koga se 24 časa smenjuje počasna straža.
I dok nacija odaje počast svojim ratnim veteranima, u Njujorku je nedavno organizovan sajam zapošljavanja, namenjen isključivo vojnicima koji se po povratku sa ratišta u Iraku i Avganistanu suočavaju sa brojnim teškoćama, od kojih je jedna od najvećih upravo - nezaposlenost. Alan Pitman, iz Sekretarijata za pitanja veterana, kaže da je vojnu službu samo prošle godine okončalo 197,000 muškaraca i žena, a da je preko trećine najmladjih veterana koji su se vratili kućama – bez posla. Prema njegovim rečima, nacija mora da im pomogne.
«Ništa se nije promenilo, od gradjanskog rata pa nadalje... gradjani SAD zaista treba da pokažu da cene ustavna prava koja su im omogućena zahvaljujući žrtvama veterana i njihovih porodica. Naša je misija da se staramo o onima koji su vodili tu bitku, uključujući njihove supružnike i decu».
Na sajmu zapošljavanja učestvuje preko 80 američkih kompanija i organizacija, od Dženeral Motorsa i Starbaksa do njujorške Vatrogasne službe. Na štandu sportske medijske mreže ESPN upoznali smo veterana Dena Meninga koji je rekao da, dok predaje prijavu za posao, razmišlja o svojim drugovima koji se bore u Iraku.
«Ja podržavam njihovu borbu. Razlog zbog kojeg su oni tamo mi nije sasvim jasan, ali razumem da imaju dužnost koju moraju da obave i poštujem to. Veterani služe ovoj zemlji, i znam da kada potpišemo da se prijavljujemo u vojsku, stavljamo svoj život na kocku. To je naš posao.»
U toku službe vojnici stiču korisna znanja, pa se mnogi, na primer, prijavljuju za posao u gradjevinskim firmama i sličnim kompanijama. Sa najvećim izazovima se ipak suočavaju veterani invalidi. Robert Loria služio je u Iraku kada je u februaru prošle godine eksplodirala bomba na nekoliko metara od njega.
«Izgubio sam levu šaku, i ne mogu da pomeram levo stopalo. Imao sam šrapnele u celom telu. Sada sam na koledžu i tražim posao jer znam da neću moći da doživotno ostanem u školi. Nadam se da ću pronaći nešto što će mi se dopasti».
Sajam u Njujorku, koji je zatvoren za širu javnost, namenjen je i članovima porodica veterana, koji i sami mogu da budu izuzetno pogodjeni, u finansijskom i emotivnom smislu, zbog vojne službe svojih najbližih.