Vrhovni sud Sjedinjenih Država pristao je da razmotri opravdanost sudjenja osumnjičenima za terorizam pred vojnim sudovima, što je praksa koju podržava Bušova administracija. Izveštava unutrašnjepolitički dopisnik Glasa Amerike, Džim maloun.
Ova odluka Vrhovnog suda smatra se za krupnu proveru legalnosti prakse američke administracije da zatvara i sudi osumnjičenima za terorizam. Slučaj o kome je reč tiče se Jemenca, Salima Ahmeda Hamdana, optuženog da je bio vozač i telohranitelj Osame bin Ladena. Vrhovni sud sada će odlučiti da li Hamdanu, jednom od 500 zatvorenika u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo, na Kubi, može da se sudi pred vojnim sudom.
Predsednik Buš je odobrio sudjenja pred vojnim sudovima kratko vreme posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, septembra 2001. godine. Medjutim jula 2004., Vrhovni sud je presudio da stranci osumnjičeni za terorizam imaju pravo na sudjenje pred civilnim sudom. Tu odluku pozdravile su grupe za gradjanska prava i pravni stručnjaci, kao što je profesor prava na Univerzitetu Džordžtaun, Dejvid Kol.
”Mi moramo da održimo poštovanje vladavine zakona jer ”verujte nam na reč“ nije primeren način sudjenja. Mislim da je to od kritične važnosti, ne samo za održavanje ustavne demokratije, već i za održavanje naše bezbednosti.“
Bušova administracija tvrdila je da Vrhovni sud nema potrebe da razmatra slučaj Jemenca Hamdana jer je Sekretarijat za odbranu već ublažio neka pravila za vojne sudove, kako bi omogućio osumnjičenima uvid u dokaze protiv njih, uključujući poverljiva dokumenta. Očekuje se da će Vrhovni sud doneti odluku do jula iduće godine.
Buš: SAD ne sprovode torturu
Posle susreta sa panamskim predsednikom, Martinom Torihosom, predsednik Buš je u razgovoru sa novinarima izjavio da Sjedinjene Države agresivno gone teroriste, ali da ne sprovode torturu. On je dodao da američka vlada ima obavezu da štiti američki narod, ali da to čini u okviru zakona.
Predsednik Buš je očigledno reagovao na izveštaje američkih medija da Centralna obaveštajna agencija ima tajne zatvore u nekim zemljama istočne Evrope, u kojima drži osumnjičene teroriste.
U izveštaju lista Vašington Post u ponedjeljak navodi se da je potpredsednik Dik Čejni lično pokušao da spreči Kongres, sekretarijat za odbranu i državni sekretarijat da uvedu restrikcije u pogledu tretmana osumnjičenih terorista. Potpredsednik Čejni za sada nije komentarisao taj izveštaj.
Senat je, inače, prošlog meseca usvojio zakonski predlog kojim bi se zabranilo okrutno, nehumano i ponižavajuće postupanje sa svim pritvorenicima koje drže američke vlasti, ali je Bela kuća najavila da bi predsednik mogao da uloži veto na taj zakonski predlog.