Sledećeg meseca Bosna i Hercegovina proslaviće desetogodišnjicu Dejtonskog sporazuma koji je doneo mir zemlji i postavio osnove ustava. Medjutim , brojni analitičari smatraju da je sporazum već dugo nadživeo svoju svrhu, uz neke kritike koje ga optužuju da je zacementirao etničku podeljenost koja ugrožava progres zemlje. Jela De Frančeski bliže se bavila bosanskim problemima i njenom budućnosti.
Deset godina nakon što je Dejtonski sporazum potpisan, dogovoren u Dejtonu, u Ohaju 21. novembra 1995. godine, i potpisan u Parizu 14, decembra iste godine, analitičari smatraju da su rezultati pomešani. Unutrašnja bezbednost Bosne je stabilizovana, većina infrastrukture zemlje je obnovljena i mnoge bosanske izbeglice su se vratile kući. Ali za većinu analitičara, zemlja je daleko od potpunog oporavka od trogodišnjeg medjuetničkog rata.
Posle jedne decenije mira i milijardi dolara zapadne pomoći, Bosna pati zbog lošeg ekonomskog rasta, visoke stope nezaposlenosti i rasprostranjene korupcije. Većina posmatrača tvrdi da bosanski spori progres ima korene u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Januš Bugajski, direktor Istočnoevropskog projekta u Centru za medjunarodne i strateške studije u Vašingtonu, slaže se da mirovni sporazum sprečava demokratski razvoj.
«Gledajući unazad, problem sa Dejtonom je bio u strukturi dokumenta, koja je stvari napravila toliko komplikovanim da nije dao dovoljno vlasti centralnoj vladi. On je napravio dva entiteta i ostavio nejasnim kakav će odnos oni imati. Drugo, primena Dejtonskog sporazuma nije dovoljno čvrsta od početka. Kada su mirovne trupe NATO-a bile u punom sastavu na početku misije , to je vreme kada je trebalo da budu tvrdje sa ratnim zločincima».
Istoričar Čarls Ingrao sa Perdju univerziteta u Indijani, kaže da je progres sprečen konfliktnim aspiracijama izmedju dve najveće etničke grupe u zemlji , koje su, prema njegovim rečima intenzivirale podele u Bosni.
«Postoji nevoljnost srpskih nacionalista da žrtvuju ili se odreknu svoje autonomije, za koju bi oni želeli da dovede do autonomije i unije sa Srbijom. Bosanski muslimani žele da vide unitarnu državu. Tako da i dalje postoji jaz izmedju Bošnjaka, Srba kao i Hrvata, iako smo mislili da se krećemo u pravcu iskorenjivanja nacionalizma«.
Profesor Ingrao smatra da je došlo vreme da Bosanci prerade svoj ustav sa više pažnje prema ljudskim pravima kao suprotnost etničkim pravima, u nameri da se zemlja dovede bliže Evropi. Najvažniji korak u tom pravcu , dodaje profesor Ingram, je suzbijanje ekstremizma.
On je rekao da je najočigledniji primer neuspeha u tom pravcu taj, što glavni osumnjičeni za ratne zločine još uvek nisu privedeni pravdi. Većina posmatrača slaže se da ne postoji jednostavno i brzo rešenje za Bosnu i da, u osnovi, od ljudi u regionu zavisi kakva će im biti budućnost. Do takvog završetka Sjedinjene Države će organizovati sastanak bosanskih političkih lidera sledećeg meseca u Vašingtonu kako bi obeležili godišnjicu i ohrabrili lidere da prihvate ustavne mere koje bi omogućile bosanskoj vladi da bude moćnija i jedinstvenija.