Na nedavnom samitu u Njujorku, delegati su se bavili pitanjima kao što su terorizam, genocid i neširenje nuklearnog oružja.
Ujedinjene nacije ove godine slave šezdesetogodišnjicu osnivanja. Šefovi 151 države ili vlade, okupili su se u Njujorku prošlog meseca da bi obeležili godišnjicu i da bi razgovarali o glavnim reformama koje bi Svetsku organizaciju učinile delotvornijom u medjunarodnim krizama. Mnogi eksperti međutim opisuju ovaj trodnevni sastanak kao razočaravajući. Oni kažu da su se članice složile da su promene potrebne, ali su iznele mali broj detalja.
Na primer, na samitu je odlučeno da se proširi Savet bezbednosti, ali su detalji ostavljeni otvoreni za buduće razgovore. Članice UN su se dogovorile da se prilično diskreditovana Komisije za ljudska prava zameni novim Savetom, ali nisu mogle da odluče o članstvu tog tela. Eksperti kažu da je još jedan neuspeh samita UN bila nemogućnost dogovora oko definicije terorizma.
Generalni sekretar UN Kofi Anan želeo je da samit prihvati definiciju terorizma koja je formulisana na jednom panelu na visokom nivou, na kojem je rečeno da «svaka akcija predstavlja terorizam, ukoliko joj je cilj da izazove smrt ili teške telesne povrede civila ili neboraca». Bivši australijski premijer Geret Evans bio je član tog panela. Priznajući da je za učesnike samita bilo važno da osude terorizam, Evans kaže da akcija ni blizu nije bila dovoljna.
«Da, veoma je važno da imate osudu terorizma, kao što je važno da se svake nedelje sa propovedaonice osudi greh. Ono što se računa, svakako, jeste da se prihvati ono što je terorizam – kritično, bitno obeležje je nasilna akcija protiv civila zbog politički motivisanih razloga. I šta mora da se dogodi – šta tek treba da se dogodi – jeste prihvatanje, univerzalno, u svakom gradu i svakom selu na svetu, činjenice da ubijanje civila nikada nije opravdano, kakav god da je kontekst, kakve god da su okolnosti. To je kao piratstvo ili robovlasništvo u devetnaestom veku.»
Evans je rekao da učesnici sastanka nisu uspeli da definišu terorizam, zato što su pojedine zemlje smatrale da pod odredjenim okolnostima, kao što je pružanje otpora okupaciji strane sile, možete da napadate civile. Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost, general Brent Skoukroft, takođe učesnik istog panela, založio se za važne reforme Ujedinjenih nacija i istakao da suštinski značaj ima opšte prihvaćena definiciju terorizma.
«To je važno zbog toga što, dokle god je ne budemo imali, biće nemoguće preduzimati različite mere jer ne možete da se saglasite sa time šta je terorizam».
Eksperti kažu da je još jedan promašaj samita bila nemogućnost da se otvori pitanje zabrane širenja nuklearnog materjala, jer članice UN nisu bile u stanju da se saglase sa predlozima za jačanje režima neširenja nuklearnog materjala u vreme kada zemlje kao što su Iran i Severna Koreja šire svoje nuklearne ambicije. Evans je rekao da je prijatno iznenađenje što su ove godine Nobelovu nagradu za mir dobili Medjunarodna agencija za atomsku energiju i njen direktor Muhamed El Baradei.
«To je fantastična vest, zato što to pomaže da se sva oružja za masovno uništenje i nuklearna pitanja, vrate u središte pažnje gde im je i mesto. Mislim da je Agencija odradila izuzetno važan posao u očuvanju granice pitanja principa o kojima se radi, zahvaljujući tome što je bila odlučna i voljna da goni zemlje koje se loše vladaju i istovremeno bila nepristrasna i izbalansirana u vezi sa tim i nije se upuštala u političke krstaške ratove. Agencija ima odličnu reputaciju , kao i El Baradei lično.»
Iako nisu bili spremni da definišu terorizam ili reše pitanje zabrane širenja nuklearnog materijala, eksperti kažu da su se članice dogovorile o važnim pitanjima: da intervenišu u slučajevima genocida i etničkog čišćenja. Eksperti zaključuju da Ujedinjene nacije u narednim mesecima moraju da se suoče sa osnovnim pitanjima kao što su proširenje Saveta bezbednosti, zabrana širenja nuklearnog materjala i definisanje terorizma, ukoliko žele da ostanu na frontu glavnih medjunarodnih rasprava.