McDonald's, Burger King, Sonik, Taco Bell, K-F-C, Wendy's, Hardee's, Long John Silver's, Dairy Queen, Arby's, Jack in the Box, Popeye's, Subway, Quizno's, A&W, Whataburger.
Iako neka od ovih mesta sa brzom hranom sada nude i poneko niskokalorično jelo, najviše se prodaju, a samim tim i najveću zaradu donose hamburgeri, pomfrit, milkšejkovi, pohovana pliletina i masne pice – upravo ono što šef američke javne zdravstvene službe ističe kao glavne uzročnike epidemije gojaznosti u SAD.
To bi moglo da vas navede na razmišljanje, dok prolazite jednu za drugom prodavnicu hamburgera, zašto niko nije zaradio milijarde dolara otvaranjem restorana sa brzom uslogom, koji nude hranljive, stručno pripremljene i nisko-kalorične obroke. Zaista, zašto ne, kada u običnim restoranima ili boljim prodavnicama prehrambenih proizvoda možemo pronaći pečenu plietinu, kuvanu ribu, povrće i slično.
Prema Brajanu Eliotu, analitičaru prehrambene industrije u kompaniji «Rejmond Džejms i saradnici», neki mali privrednici pokušali su da ovu ideju sprovedu u delo i – bankrotirali. Razlog za to jeste činjenica da su sastojci i tehnologija za masovnu proizvodnju hranljivih jela mnogo skuplji i teško je pronaći jeftine kuvare koji brzo mogu da pripreme nisko-kalorične, a ipak raznovrsne i zanimljive obroke.
Brajan Eliot tvrdi da će lanci koji služe zdravu brzu hranu uspeti da se rezviju, onda kada se smanje troškovi ili se Amerikanci naviknu na ideju da naručuju, i plaćaju malo više za, hamburger od sočiva i salatu, umesto čizburgera i pomfrita.