EU je saopštila da je pandemija pričjeg gripa globalna pretnja na koju mora da se odgovori koordinisanim koracima. Vrsta virusa koja trenutno brine ceo svet pojavila se u Hong Kongu pre osam godina.
Ali, ptičji grip ima mnogo dužu istoriju: davne 1918. mutacijom je prerastao u smrtonosnu gripu čija pandemija je odnela ogroman broj života. Kad ptica dobije grip obično je to blago oboljenje. Ali povremeno se pojavi opaka vrsta, poput virusa H5N1, koji se sada širi svetom. Ptičji grip je prvi put zabeležen u Italiji 1878. kao smrtonosna bolest koja se medju pticama brzo širila i skoro uvek rezultirala smrću. Od tada se takav virus pojavio još stotinu puta ali nikada nije napadao ljude. Prvi slučaj ljudske zaraze ptičjim gripom zabeležen je 1997. u Hong Kongu, kaže direktor Nacionalnog instituta za istraživanje alergija i zaraznih bolesti, Entoni Fauči.
”Virusom H5N1 zaraženo je tada 18 ljudi, šest je podleglo gripu. Vlasti Hong Konga su ispravno postupile i odstranile takoreći svu domaću perad čime je 1997. virus zaustavljen. Ali, vratio se 2003, 2004 i 2005.“
Uvoz i izvoz peradi i ptice selice -- a naročito divlja perad -- mogu da šire virus.
”Divlje patke i guske koje mogu da prevale ogromne razdaljine i usput zaraze čitava jata u raznim zemljama, predstavljaju posebno težak problem.“
2003. godine H5N1 se pojavio u Južnoj Koreji mada je geografski epicentar virusa uskoro postala jugoistočna Azija, mahom Vijetnam, ali i Tajland, Kambodža i Indonezija. U te četiri zemlje zaraženo je 120 ljudi; 60 njih -- odnosno 50% obolelih -- podleglo je virusu. Mada se virus sada širi ka zapadu, van Azije nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj, niti je potrdjen ijedan slučaj da virus prelazi sa čoveka na čoveka, ukazuje Gregori Poland, istražvač na klinici Majo u državi Minesoti.
”Virus za sada uglavnom ubija nosioca, odnosno pticu. Proširio se i na tigrove i domaće mačke; virus direktno inficira i ljude. Ali, nije potvrdjeno da se prenosi sa čoveka na čoveka.“
Najnovije studije pokazuju medjutim da je to moždaviše nije slučaj. U februarskom izdanju časopisa ”Nju Ingland Džurnal of medisin“ izvešteno je da je u Tajlandu jedna jedanaestogdošnja dvojčica inficirana direktnim kontaktom sa zaraženom kokoškom, dok su njena majka i tetka takodje obolele mada nisu imale nikakav kontakt sa živinom. Majka je i umrla od ptičjeg gripa. A u oktobarskom izdanju časopisa ”Nejčr“ naučnici izveštavaju o jednoj devojčici u Vijetnamu koja je virus pričjeg gripa možda dobila od svog brata. Predsednik odseka za vakcine pri američkoj farmaceutskoj kompaniji Merk, Adel Mahmud, ukazuje na preteće signale o mogućoj globalnoj pandemiji ptičjeg gripa.
”Radi se o vrlo ozbiljnom upozorenju da virusi mutiraju, da se prenose sa peradi na ljude, i dalje -- sa čoveka na čoveka.
Što se tiče mogućnosti pandemije, potrebno je samo da se prisetimo 1918. kada je izbila pandemija smrtonosnog virusa gripe i u roku od dve godine pokosila 40 do 60 miliona ljudi širom sveta. Laboratorijska istražvanja pokazuju da je i taj virus prvobitno izazivao vrstu ptičjeg gripa i da je mutacijom stekao sposobnost da se vrlo brzo širi ljudskim konaktom. Endru Džakomas je preživeo pandemiju 1918.
”Povorke malih kovčega sa bebama protezale su se ulicama od čoška čoška - u nedogled.“
Ukoliko virus ptičjeg gripa počne da se prenosi sa čoveka na čoveka i zadrži smrtonosnu formu, broj smrtnih slučajeva mogao bi znatno da nadmaši cifre iz 1918, kažu eksperti poput Gregoriija Polanda.
”Ništa u ljudskoj istoriji -- ni jedan rat, svetski rat, uragan -- ne može da se poredi sa potencijalnom katastrofom koju bi mogla da izazove pandemija ptičjeg gripa.“