Linkovi

Amerika ima veliki kulturni uticaj širom sveta


Da li je reč o dobrom ili lošem fenomenu to je pitanje o kome može da se diskutuje, ali niko ne može da porekne da Amerika ima veliki kulturni uticaj širom sveta. Sve šira mreža globalnih komunikcija i ekonomije, po svemu sudeći garantuje da će se taj trend nastaviti. Ponekad, ljudi aktivno tragaju za američkim pristupom, prilikom posete poslediplomskom odeljenju Pravnog fakulteta Univerziteta Kolumbija.

Martin Sigal, pravnik koji radi za jednu organizaciju za zaštitu ljudskih prava u Argentini, narednih devet meseci će živeti u Njujorku i redovno pohađati predavanja na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija. Sigal je došao da magistrira i kaže da je s razlogom rešio da to učini u Sjedinjenim Državama.

“Hteo sam da naučim neke tehničke aspekte, koji postaju sve prisutniji kod kuće, a ovde su prilično razvijeni, kao što je zakon protiv trustova koji se ovde razrađuje više od 120 godina. Nevladina organizacija za koju radim, radi na kontroli ekonomskih institucija, tako da će ovladavanje tehničkim aspektima tog zakona biti od velike koristi kada se vratim.”

Martin Sigal je jedan od više od 6000 advokata koji svake godine dolaze u SAD da bi se usavršili u svojoj profesiji. Diplomci američkih magistarskih programa postaju veoma uticajni u zemljama iz kojih dolaze. Meri Robinson je, na primer, postala prva predsednica Irske, pošto je diplomirala na Harvardu. Beatriz Merino, koja je takođe magistrirala na Harvardu, postala je prva predsednica vlade u Peruu. A Mihail Saakšvili, koji je magistrirao 1994. na Univerzitetu Kolumbija, predvodio je takozvanu Ružičastu revoluciju u Gruziji, čiji je sada predsednik. Silvija Polo, dekan poslediplomskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija, kaže da se obuka stranih pravnika u SAD prilično razlikuje od one koju imaju kod kuće.

“Studenti u većini zemalja pohađaju nastavu, prave ili ne prave beleške, a zatim idu kući i spremaju ispite. Ovde to nije slučaj. Studentima se svake nedelje daje detaljni spisak lektire koju treba da prorade. Očekuje se da oni sve to pročitaju i potom prodiskutuju sa nastavnicima. Ponekad nastavno osoblje igra neznatnu ulogu u diskusiji, a student je uvek aktivni učesnik.”

Martin Sigal iz Argentine ističe da takav metod učenja može da ima dubok uticaj na pravničko shvatanje uloge prava.

“Mislim da je uloga pravnika u društvu od presudne važnosti, odnosno učešće u raspravama o dobrim i lošim zakonima. Teško je pronaći pravnike koji imaju hrabrosti da to čine, ukoliko u toku studija nemaju mogućnost da diskutuju o elementarnim postavkama zakona.”

Formiranje kritične grupe pravnika, obučenih da razmotre, analiziraju, pa čak i razrade zakone koji ih obavezuju, cilj je Programa vladavine palestinskog zakona na Institutu “Otvoreno društvo”, privatne fondacije, koja obezbeđuje stipendije. Taj institut je samo jedna od mnogih oganizacija koje nude sredstva pravnicima iz sveta koji žele da studiraju u SAD. Američka vlada je samo prošle godine dala više od 120 stipendija za magistarske studije, preko svog Instituta za međunarodno obrazovanje. Fordova fondacija već godinama nudi stipendije kineskim pravnicima koji žele da magistriraju na američkim institucijama. Mnogi od tih u Americi obrazovanih pravnika se vraćaju u Kinu i postaju profesori i stručnjaci kažu da kineski sistem pravnih studija sada nepobitno ima američke primese.

XS
SM
MD
LG