Državni sekretar Kondoliza Rajs rekla je, svjedočeći pred senatskim Odborom za spoljnu politiku, da će SAD – u sklupu strategije koja bi trebalo da okonča pobunu u Iraku, u toj zemlji angažovati nove civilne i vojne timove zadužene za rekonstrukciju.
I pored insistiranja članova senatoskog odbora, Kondoliza Rajs je kazala kako administracija predsednika Buša odbija da odredi rok za povlačenje vojske iz Iraka.
U svom prvom pojavljivanju pred ključnim senatskim odborom u proteklih godinu, Kondoliza Rajs je govorila o planu čija je realizacija u toku, a čiji je cilj da se pomogne iračkoj vladi da ostvari odlučujuću pobjedu nad pobunjenicima. Ta strategija podrazumjeva nastavak zajedničkih američko-iračkih operacija čišćenja pobunjeničkih uporišta, jačanje lokalnih organa vlasti i brži ekonomski razvoj. SAD će restruktuirati dio svoje misije u Iraku. U provincijama će biti raspoređeni timovi za rekonstrukciju, sastavljeni od vojnih i civilnih službenika. Njihov zadatak će biti da pomognu lokalne iračke vlasti, slično programu koji se već uspješno realizuje u Avghanistanu. Senatori obje političke stranke posebno su insistirali da im Kondoliza Rajs kaže kada mogu očekivati povlačenje 140 hiljada vojnika. Demokrata Džozef Bajden:
“Mislim da je jedna stvar koju je generacija Vijetnamskog rata naučila je da nijedna spoljna politika nije održiva bez saglasnosti informisanog američkog naroda. A mi nemamo sve informacije. Mene ne zanima tačan datum, već – ako se strategija administracije pokaže uspješnom - okvirno vrijeme okončanja vojnog prisustva u Iraku?”
Rajsova je odgovorila da će odluku donijeti vojna komanda na terenu, koja se, kako je rekla, sada ispravno fokusirala na obuku iračkih snaga, kako bi one mogle da djeluju samostalno. Rajsova je saopštila da bi oročavanje vojnog prisustva ohrabrilo pobunjenike.
”Teroristi žele da izgubimo volju i da odemo iz Iraka. Oni misle da nismo odlučni da idemo do kraja"
Odgovorajući na pitanja demokrate Pola Sarbanesa /Paul Sarbanes/, Kodoliza Rajs je odbila da spekuliše o tome da li će američki vojnci u Iraku ostati još 5 do 10 godina. Rekla je samo da bi je od vitalne važnosti za Ameriku da ne povuče vojnike prerano.
Kondoliza Rajs je takođe ponovila da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da se uz znanje damaska, islamskim ekstremistima dopušta da iz Sirijeprelaze u Irak i pomažu pobunu. Odgovarajući republikancu Linkolnu Šafeu /Lincoln Chafee/, Rajsova je rekla da Vašington nesporazume i sa Sirijom i sa Iranom pokušava da riješi diplomatskim putem, ali da predsjednik Buš neće neminovno tražiti prethodnu saglasnost Kongresa za upotrebu sile.
“Predsjednik zadržava svoja prava u ovom ratu protiv terorizma i ratu u Iraku. Međutim, kada su je konkretno u pitanju Sirija, mi - na jednoj strani – u vojnim operacijama duž iračke granice sa Sirijom čistimo pobunjenička uporišta i zaustavljamo ulaske ekstremista, dok diplomatski – na svaki nači pokušavamo da ubijedimo Siruju da sprovede akcije koje će zaustaviti pojačanja pobunjenicima u Iraku”.
Rajsova je kazala da bez obzira na to što Vašington nema diplomatske odnose sa Iranom, sa vladom u Teheranu komunicira indirektnim kanalima. Rekla je da administracija razmatra mogućnost direknog dijaloga, koji bi se - konkretno – odnosili na situaciju u Iraku i koji bi vodili ambasadori SAD i Irana u Bagdadu.