”Jednostanvo rečeno, jedan čovek stoji na putu budućnosti Srbije. Vlada Srbije je svesna svoje obveze u pogledu potpune saradnje sa Haškim tribunalom i potrebe da nastavi sa ekstradicijom optuženih za ratne zločine,“ kaže bivši američki funkcioner Mark Mediš koji je nedavno učestvovao na beogradskoj konferenciji “Srbija - pet godina kasnije”. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem Mediš se osvrnuo na unutrašnju političku situaciju u Srbiji i pregovore o budućem statusu Kosova.
MEDIŠ: Nekoliko dana sam proveo u Beogradu i uvek me ohrabri pragmatizam srpskog naroda. Koaliciona vlada u Srbiji suočena je sa brojnim izazovima, a u načelu je poznato da je teško upravljati koalicionom vladom. Ipak, postignuti su značajni rezultati uprkos političkim nesuglasicama i uobičajenim problemima. Sada je najveći problem da se obnovi jedinstvo demokratskih snaga, jedinstvo koje je Srbija imala pre pet godina. Narod je razočaran nedovoljno brzim napretkom reformi, izostankom novih radnih mesta i nivoom životnog standarda. Ali u ovom momentu demokratske snage moraju iznad svega da ulože veliki napor i poraze razočarenje, kao što su pre pet godina porazile diktaturu.
GLAS AMERIKE: Kako biste procenili sadašnje odnose izmedju Srbije i Crne Gore?
MEDIŠ: Ključna stvar je da odnosi izmedju Srbije i Crne Gore budu rešeni na način koji ne bi ugrozio stabilnost, uz poštovanje demokratskih standarda i verodostojan, legitiman proces. To je pravi izazov za lidere i Srbije i Crne Gore.
GLAS AMERIKE: Da li u nizu najnovijih izjava američkih funkcionera o Kosovu razotkrivate neki novi američki stav o tom pitanju?
MEDIŠ: Uloga SAD u okviru kontakt grupe biće veoma važna i Vašington je u procesu ponovnog angažovanja i intenziviranja svoje ulogu u sadašnjoj u fazi prelaska sa procene standarda na razgovore o samom statusu. Mada se u izveštaju norveškog diplomate Kaja Eidea o standardima navode brojni ozbiljni problemi na Kosovu, on je ipak preporučio da pregovori o statusu pokrajine počnu. Drugim rečima, zaključio je da je rizik pasivnosti veći od rizika aktivnosti. U svakom slučaju, da bi pregovori bili plodotvorni svako eventualno rešenje mora biti prihvatljivo i srpskoj i albanskoj strani, jer bi nametnuto rešenje od strane medjuanrodne zajedne moglo da ima kobne posledice.
GLAS AMERIKE: Kakav metod bi mogao da se primeni da bi se premostili dijametralno suprotni stavovi srpske i albanske strane?
MEDIŠ: To neće biti lako. Kosovo nije jedino mesto gde dve etničke grupe žive pod napetim uslovima. Takvu situciju imate izmedju Jevreja i Palestinaca, u Turskoj izmedju Kurda i Turaka, u Nagorno Karabahu izmedju Azerbedjana i Jermenije, itd, i svuda se vode razgovori. Ustvari, u potpunosti se slažem sa nedavnom izjavom predsednika Srbije Tadića da je od presudne važnosti da pregovarački proces poštuje evropske i medjunarodne standarde legitimnosti. Ukoliko proces ne bude verodostojan i legitiman, onda to neće biti ni sam ishod pregovora. Demokratsko i multietničko društvo neće biti ostvarljivo bez adekvatnog ispunjavanja standarda, tako da bi s tim u vezi na razgovorima o statusu mogla da budu nametnuta i razna ograničenja.