Kalifornija je prepuna geoloških rasedlina, što zapadnu obalu Sjedinjenih Država čini podložnom zemljotresu. U svom izveštaju iz San Franciska , saradnik Glasa Amerike Majk O Saliven, piše o mogućnosti pojave razornog zemljotresa u Kaliforniji i o merama preostrožnosti koje funkcioneri preduzimaju kako bi minimalizovali štetu:
Nasilni potresi i razaranja su se i ranije dogadjali: u San Francisku 1906. godine, u Long Biču 1933. godine, južno od San Franciska 1989. i u predgradju Los Andjelesa, Nortridžu, pet godina nakon toga. Stiv Volter iz američkog Geološkog instituta u Menlo Parku, u Kaliforniji, kaže da će se novi veliki zemljotres svakako dogoditi. Jedino je pitanje - kada. Naučnici su učestvovali u pripremi priručnika u kome se pozivaju gradjani Kalifornije da preduzmu mere predostrožnosti pred sledeći veliki zemljotres. Stiv Volter kaže da je moguće preživeti ga:
”Medjutim, morate da preduzmete neke mere - da pripremiti kuću i porodicu, pribor za prvu pomoć koji će vam omogućiti egzistenciju u prvim satima i danima nakon velikog zemljotresa.“
Mere predostrožnosti mogu biti jednostavne - kao pričvršćivanje velikih komada nameštaja za zid, ili komplikovane - kao rekonstrukcija zgrade u cilju povećanja njene otpornosti na zemljotres. Naučnici kažu da je takodje važno imati plan za vanredne situacije, posebno za decu. Henri Renteria, direktor ureda guvernera države za službe koje reaguju na vanredne situacije, kaže kako je uveren da gradjani Kalifornije mogu da se uhvate u koštac sa svakom katastrofom.
”Uvek ima prostora za poboljšanje. Mi smo država u kojoj se često dogadjaju prirodne katastrofe. Imali smo iskustvo sa vatrama, poplavama, jakim olujama, zemljotresima... Takve stvari su nas navele da poboljšamo svoje planove i bolje se pripremimo.“
Drugi su manje uvereni da je država spremna za takozvani ”veliki zemljotres“. Aktivista i pisac Džejms Dalesandro, iz San Franciska, autor je knjige ”Roman o 1906-oj“. On kaže da je njegov grad bolje pripremljen nego što je bio pre jednog veka, kada je snažni zemljotres uništio najveći deo grada. Dalesandro dodaje da je taj zemljotres, magnitude najmanje sedam zarez osam stepeni, za sobom ostavio pustoš dugu 500 kilometara u severnoj Kaliforniji.
”1906. tu je živelo sedam stotina hiljada, a danas preko sedam miliona ljudi. Tu su hemijske fabrike, električni vodovi i gasovodi, kao i sedam miliona automobila punih benzina. Tu su zatim mostovi i oblakoderi kojih nije bilo 1906. godine. To situaciju čini znatno opasnijom.“
U tom zemljotresu više od tri hiljade ljudi je poginulo, a četvrt miliona je ostalo bez krova nad glavom. Danas naučnici predvidjaju 60 postotnu šansu da će veliki zemjotres magnitude šest zarez sedam ili jači pogodi San Francisko u sledećih 30 godina. Kalifornija ima neke od najoštrijih gradjkevinskih propisa u svetu, ali su mnoge starije zgrade i dalje nebezbedne, kaže glavni gradjevinski inspektor San Franciska, Lorens Kornfild. On ističe da su zgrade od cigle, podložne rušenju, ojačane, ali dodaje da postoje druge dve vrste struktura koje su i dalje potencijalo opasne.
”Dva druga tipa posebno opasnih zgrada spadaju u visoke betonske zgrade, sagradjene pre 1970. godine. To je tip zgrada koje su se nedavno rušile u Pakistanu. Imamo puno takvih zgrada u San Francisku.
Drugi tip čine stambene zgrade sagradjene iznad garaže ili one koje u prizemlju imaju izloge velikih radnji koje pružaju malu potporu. Strukture tog tipa su se rušile u drugim zemljotresima. Ali funkcioneri ističu da bi većina gradjevinskih objekata u Kaliforniji mogla da izdrži snažan zemljotres i da je ova regija bolje pripremljena za hvatanje u koštac sa velikom katastrofom nego većina drugih delova sveta. Medjutim, naučnik Suzan Haf iz američkog Geološkog instituta, kaže da čak i objekti sagradjeni po najoštrijim standardima možda neće preživeti zemljotres neoštećeni.
”Spremni smo za zemljotrese, ali nismo testirani za veliki zemljotres. Istorija nas uči da zemljotresi donose iznenadjenja. Zgrade koje su smatrane bezbednima su bile oštećene ili su se pak srušile.
U većem delu Kalifornije stručnjaci vrše obimna geološka ispitivanja kako bi se pripremili za sva eventualna iznenadjenja kad se desi ”veliki zemljotres.“