Smanjenje proizvodnje nafte i naftnih derivata u regionu Meksičkog zaliva zbog posledica udara dva uragana dovelo je do povećanja cena energenata i do novih poziva da se dozvoli eksploatacija nafte u Arktičkom rezervatu za očuvanje prirodne sredine na Aljasci.
Prostrana teritorija tog rezervata zaštićena je pre 50 godina i ekološki aktivisti se protive bilo kakvim industrijskim projektima mada eksperti tvrde da bi nova tehnologija sprečila negativne efekte po lokalne biljne i životinsjke vrste.
Da biste došli do zaključka o mogućim efektima naftnih bušotina na prirodni rezervat na Aljasci dovoljno je da bacite pogled samo stotinu kilometara dalje na zapad gde naftne kompanije poput «Britiš Pitroliuma» posluju već četiri decenije. Na ovom naftnom polju «Britiš Pitroliuma» cevovodi se protežu kilometrima sa platforme. To je primena takozvanog horizontalnog bušenja koje dozvoljava kompanijama da eksploatišu naftu sa velikog područja površine hiljadu 300 hektara iz centra koji zauzima manje od tri hektara. Menadžer operacija «Britiš Pitroliuma» na Aljasci, Skot Dajdžert, kaže da to omogućava da efekti po prirodnu sredinu budu minimalni.
«Ovde ostavljamo daleko manje tragova nego što je bio slučaj u Zalivu Prudo na Aljasci 1970-ih godina. Ovu operaciju smo započeli 2002. godine Radi se o maloj platformi sa 50 bušotina. Sledeća će biti još manja, ali će površina koju će obuhvatiti biti veća.«
Medjutim, ekološke grupe i neke od organizacija urodjeničkog stanovništva na Aljasci tvrde da eksploatacija nafte, po prirodi stvari, ugrožava ljudsku okolinu. Pamela Miler je predsednik ekološke grupe «Arktička veza».
«Naftne kompanije imaju 27 naftnih polja u zalivu Prudo. Radi se o čitavoj mreži puteva, naftovoda, platformi za bušenje i aerodroma. U tom području ima oko 500 slučajeva izlivanja nafte godišnje. Dolazi do zagadjenja vazduha - koncentracija azotovog oksida je veća nego u Vašingtonu. Radi se o pravom industrijskom kompleksu. Jednostavno ne možete da imate veliku industrijsku operaciju u srcu divljine, a da ona ostane zaista netaknuta.»
Medjutim, vlasti Aljaske imaju drugačije gledište. Mark Majers je na čelu vladine agencije za naftu i gas i smatra da bi operacije naftnih kompanija u prirodnom rezervatu obuhvatile samo jedan odsto površine rezervata i da bi bile koncentrisane u području duž obale Arktičkog mora.
«Vlasti Aljaske smatraju da bi to područje trebalo da se razvije, ali pod strogom kontrolom i merama za zašititu okoline i uz oslanjanje na usavršene tehnologije, što znači i drastično smanjenje negativnih efekata po okolinu.»
Tundra je dom mnogim biološkim vrstama a studije američkog sekretarijata za prirodne resurse pokazale su da je učinak eksploatacije nafte na njih minimalan. Medjutim, Pamela Miler smatra da bi svaka energetska operacija u prirodnom rezervatu značila njegovo uništenje.
«To više ne bi bio rezervat za zaštitu biljnih i životinjskih vrsta već naftno polje. Potpuno je neistinito i neiskreno reći da da bi posledice bile male. Bile bi ogromne - i nepovratne.»
Mark Majers, medjutim, tvrdi da je velika većina stanovnika Aljaske za razvoj energetskih potencijala u Arktičkom prirodnom rezervatu mada se inače zalaže za očuvanje prirodne sredine.
«Da li će se svih 100 odsto stanovnika Aljaske složiti o nekom pitanju? Sigurno, ne. Ali, svakako smatram da ubedljiva većina shvata da ekonomska dobit odnosi prevagu nad brigom za zaštitu okoline.»
Ova bitka će se u narednim nedeljama preneti u američki Kongres koji treba da odluči čemu će dati prednost - većem oslanjanju na domaće energetske izvore ili očuvanju prirodne sredine, kao i da li se može naći balans izmedju ta dva cilja.