Linkovi

Amerikan Enterprajz Institut - Panel "Budućnost Kosova"


Dok se SAD i Evropa pripremaju za otvaranje pregovora o budućnosti Kosova jasno je da prestoji dug i komplikovan proces, koji mora biti zasnovan na kompromisu. Ujedno se postavlja pitanje da li diplomatija može da donese mir i stabilnost na Balkan ili rešavanje budućeg statusa srpske pokrajine može da ugrozi stabilnost regiona. To je tema kojom su se bavili stručnjaci za jugoistočnu Evropu na panelu pod nazivom "Budućnost Kosova" koji je organizovao Amerikan Enterprajz Institut u Vašingtonu. Diskusiju je pratila Helena Djordjević.

Januš Bugajski, direktor istočnoevropskih studija u vašingtonskom Centru za strateške i medjunarodne studije, ističe da je izveštaj specijalnog izaslanika za Kosovo Kaja Eidea ukazao da se standardi na Kosovu ne mogu ispuniti bez rešavanja pitanja statusa. U pregovorima će biti tri strane, a Srbiji je potrebno pružiti mogućnost da izrazi svoj stav iako je odvajanje Kosova najracionalnije rešenje, smatra Bugajski.

Bugajski: Verujem da će Beogradu biti ponudjene velike garancije zaštita manjina, možda po uzoru na Ohridski sporazum, medjunarodni nadzor nad srpskim crkvama, i brzi put kroz proces stabilizacije i asocijacije, i uključenju u Partnerstvo za mir. Uspeh Hrvatske je značajan indikator da je sve moguće.”

Bugajski je iskoristio priliku da ponovi svoj stav o potrebi da se rešenje statusa Kosova razdvoji od pitanja državna zajednice. On je istakao da kontakt grupa i UN ne smeju da upadnu u zamku i primoraju CG da odloži svoj referendum kao svojevrsnu kompenzaciju Srbiji za gubitak Kosova, jer bi to samo doprinelo jačanju nacionalnizma u obe članice.

Uprkos tvrdnjama medjunarodne zajednice da su različite opcije otvorene, one su sužene jer je definisano da nema vraćanja na period pre 1999, podele kosovske teritorije, niti spajanja sa Albanijom, čime se konture rešenja praktično svode na uslovnu nezavisnost uz intenzivno medjunarodno prisustvo i nadzor, izjavio je Džon Noris iz Medjunarodne krizne grupe. Noris dodaje da konfuzni nerešeni status sprečava ozbiljnije strane investicije i postaje izgovor za odlaganje rešavanja socijalnih, ekonomskih i političkih problema.

Džon Noris: Kosovski Albanci moraju da shvate da je konačni stauts, moguća uslovna nezavisnost, početak a ne kraj. To je prostor sa nagomilanim problemima, sa mnogo lošeg rukovodjenja, korupcije, nasilja, i zato kosovske vlasti to treba da ozbiljno shvate a iskreno, još nisu. Ako se ti problemi ne reše, za njih će eventualna nezavisnost biti veoma gorka pobeda dugoročno gledano.

Helga Flores-Treho, direktor severnoameričkog ogranka Fondacije Hajnrih Bel izjavila je da Beogradu nije u intersu da rešava nagomilane probleme nezaposlenosti, korupcije i organizovanog kriminala u Kosovu. “Beograd bira izmedju budućnosti, odnosno EU i povratka u prošlost” istakla je Treho.

Vens Serčuk, stručnjak Amerikan Enterprajz Instituta ukazuje na veliki nesklad koji postoji izmedju izjava u Vašingtonu kojima se propagira multietničnost i demokratija u regionu, i nedovoljnih resursa uloženih na terenu. Verbalno se isljučuje mogućnost podele teritorije Kosova, ali je ona na delu u Kosovskoj Mitrovici, podseća Serčuk. Jedno od pitanja postavljenih iz publike odnosilo se na dosta uverljiva obećavnja brzog ulaska Srbije u EU ukoliko odustane od Kosova. “Ko je i sa kojim tačno mandatom dao takvo obećanje, a posebno kako ono može da se daje iz Vašingtona?” glasilo je pitanje iz publike. Učesnici su odgovorili da je tačno da samo EU može da na taj način podstiče Beograd, i da je ona ključni igrač u rešavanju statusa Kosova što se ogleda i u nameri da pregovorima rukovodi visoki evropski diplomata, ali da je aktivno učešće SAD izuzetno važno za ceo proces.

XS
SM
MD
LG