Linkovi

U Kanzasu živi čovek koji pokazuje šta je neophodno za opstanak


Moderan život znači zavisnost od električne energije, benzina i dobro snabdevenih prodavnica. Međutim, ustanovili smo da sve to nije uvek dostupno. Ovaj čovek je odavno naučio da se ne oslanja na moderne pogodnosti.

«Sve što ovde vidite, napravili smo moja supruga i ja», kaže Džon Mekfirson, koji sebe naziva čovekom iz šume koji se bori za opstanak. On je naučio kako da preživi u šumi zahvaljujući sopstvenim rukama i prirodnim materijalima.

«Proveo sam ceo život sa ovim. 20 – 30 godina razrađujem izvorne veštine opstanka. Osam godina sam radio u vojnoj jedinici za specijalna dejstva.»

Džon Mekfirson živi u jednom zabačenom delu centralnog Kanzasa. Zahvaljujući njegovim knjigama o izvornim veštinama opstanka, Džon i njegova supruga Geri su stekli ugled vodećih učitelja opstanka u ekstremim uslovima među ljubiteljima života u prirodi i - u Armiji Sjedinjenih Država. Za Džona, to je počelo pre 40 godina u Vijetnamu.

«Na osnovu iskustva iz Vijetnama, da sam bio zarobljen i da sam pobegao, pitao sam se šta bi mi bilo potrebno s obzirom da ne bih imao ništa», kaže Mekfirson.

Pored sve zavisnosti od tehnologije, američka Armija je angažovala Mekfirsona da uči pripadnike specijalnih snaga da prežive.

«Postali smo prilično poznati među specijalcima, jer smo ih učili osnovne stvari, ono što uistinu treba da znaju. A šta je to?», pita se Mekfirson.

«Treba mi zaklon. Treba mi vatra, a to je deo zaklona. Treba mi hrana, a to su zamke. Ovim uzicama se sve to povezuje. Zatim posude da se sve to nosi, da se prebacuje od tačke A do tačke B…»

Na prvom mestu je korišćenje prirodnih elemenata za loženje vatre – za grejanje, kuvanje i slanje signala.

«Ono što može da vas održi u životu jeste znanje kako da založite vatru pomoću dva štapa.»

Osnova opstanka je i oštra ivica kamena - za sečenje. Pravljenje uzice ili kanapa od prirodnih vlakana omogućuje čoveku da pravi zamke za životinje i poveže grane da bi napravio zaklon. Bitno je i prenošenje i čuvanje vode. Poput ove posude napravljene od jelenskog mokraćnog mehura.

«Mokraćni mehur je kao čutura. Možete da nosite vodu u stomaku», kaže Mekfirson, pokazujući kako od kore drveta može da se napravi držalje za sekiru.

Prirodno vlakno, kanap, mogu da posluže za zamku za neku manju životinju – radi hrane. Moći preživeti bez ičega može da bude konačni izazov, izvor samopouzdanja, konačna sloboda.

«To je ono što me je dovelo ovde i što me ovde drži. Slobodan sam. Niko mi nije potreban», zaključuje čovek koji nezavisno od pogodnosti savremene civilizacije opstaje u šumi u centralnom Kanzasu.

XS
SM
MD
LG