Zbog zagađenja vode ili vazduha u zemljama u razvoju najčešće stradaju siromašni. Svaki peti slučaj ozbiljnih oboljenja u zemljama u razvoju posledica zagađenosti životne sredine.
Da li nas okolina ubija? Ako niste znali, svake godine milion i sedamstotina hiljada ljudi premine zbog zagadjene vode za piće, loših sanitarnih uslova ili nezadovoljavajuće higijene. Zagađen vazduh u urbanim sredinama, posebno u gradovima koji se u nerazvijenim zemljama naglo šire, odnose godišnje 800 hiljada života.
U žiži izveštaja Svetske banke je problem zagađenja i direktan uticaj na zdravlje ljudi iz lokalne, regionalne i globalne perspektive. Dati su primeri šta bi lokalne zajednice mogle da preduzmu za hvatanje u koštac sa problemom, a da to ne košta puno. Na primer, samo navikavanje ljudi da redovno peru ruke moglo da pomogne u smanju širenja zaraza. Zagađen vazduh u zatvorenim prostorijama koje se greju na ugalj i drva podjednako ugrožavaju živote kao i neuhranjenost, nedostatak higijene i čiste pijaće vode u južnoj Aziji.
Kao pozitivan primer Svetska banka u svom izveštaju navodi primer Nepala, gde domaćinstava za grejanje i kuvanje koriste takozvani bio gas, koji se dobija iz stajskog đubriva i mnogo manje zagađuje okolinu. Voren Evans, direktor programa Svetske banke za zaštitu životne sredine kaže da je već postavljeno 100 hiljada uredjaja za proizvodnju biološkog gasa i da je još 100 hiljada u planu za postavljanje.
“Uz primenu relativno jednostavnih metoda rešavamo problem energije, vode i zagađenosti sredine. Vodimo računa o zdravstvenim problemima ljudi koji su u kontaktu sa stokom i koji obrađuju zemlju i znatno smo smanjili pojavu bolesti u lokalnim zajednicama. Istovremeno se nadamo da ćemo moći da smanjimo seču drveća zbog ogreva.“
Na udaru je i zagađenost urbanih sredina. Program za čistoću vazduha u pod saharskoj Africi pomogao je da se u velikim gradovima smanjenji zagađenost od automobila i kamiona.
“Radi se o partnerstvu brojnih organizacija koje se bave izučavanjem, obukom i preduzimanjem akcija na terenu što je dalo fantastične rezultate. Dobar primer je upotreba bezolovnog benzina u skoro celoj pod saharskoj Africi.”
Zdravlje više od milijarde ljudi na svetu je ugroženo jer nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi. Jedan od zadataka Milenijumskog programa Ujedinjenih nacija za razvoj je da se taj broj do 2015 smanji za pola. Stoga Svetska banka apeluje na zemlje širom sveta da pomognu u ostvarenju ovog cilja. Svetska banka je ove godine, dala 6 odsto više kredita za unapređenje životne sredine, nego 2004. Povećanje kredita od ukupno 11 odsto, namenjeno je razvoju vodovodnih, sanitarnih, irigacionih i kanalizacionih sistema i projekata za preradu otpada, kaže Voren Evans.
“Ono što smo ostvarili prošle godine je dobar znak. Pokazalo se da možemo da povežemo ključne ekološke inicijative sa razvojem infrastrukture. Zato moramo da nastavimo da radimo u tom pravcu u nadi da ćemo naredne godine postići još bolje rezultate“.
Voren Evans direktor programa Svetske banke za zaštitu životne sredine kaže da naša budućnost i kvalitet života zavise od životne sredine i da je njena zaštita veoma važna za naše zdravlje u budućnosti.