Linkovi

Mars ponovo iznenadjuje naučnike


Američki satelit koji kruži u orbiti oko crvene planete pokazuje da uprkos svojoj ogoljenosti, Mars nije statičan.

Njegova površina se menja, možda zbog potresa ili zagrevanja. Mars odaje sliku sveta koji evoluira i koji, možda, još ima dovoljno topline da bi na njemu mogli da se održe neki primitivni oblici života. Serija fotografija koju je od 1997. poslao satelit Mars Global Surveyor pokazuje da ta veoma hladna, pusta planeta ipak nije potpuno «mrtva». Majkl Majer, šef naučnog tima za istraživanje Marsa u NASI, američkoj svemirskoj agenciji, kaže da te fotografije pokazuju da naš svemirski sused ima neke geološke aktivnosti koje zapažamo i na našoj planeti.

«Ono što je orbiterova kamera otkrila je dinamičan Mars, planeta koja se menja - ne samo u toku miliona i milijardi godina, već i u razmaku od nekoliko godina ili decenija.»

Dokaz za to su stene koje se obrušavaju sa uzvišica ostavljajući tragove koji nisu mogli da se vide, recimo, pre dve godine. Majkl Mejlin, čija kompanija je proizvela kamere na orbiteru kaže da to može da bude dokaz potresa koji ranije nisu bili zapaženi.

«Na zemlji postoji nekoliko procesa koji mogu da dovedu do obrušavanja stena - zemljotresi, snažni vetrovi i obilne kiše. Znamo da vetrova i kiša nema, tako da ja lično verujem da se radi o seizmičkoj aktivnosti i to bi bila prva potvrda da ona zaista postoji.»

Geolog sa univerziteta Braun, Džek Masterd, kaže da povremena podrhtavanja tla na Marsu nisu nezamisliva. On kaže da bi to ujedno moglo da znači da bi, ukoliko zaista dolazi do potresa, procesi u delimično istopljenoj Marsovoj kori, mogli da doprinesu i održavanju primitivnih formi života ispod površine crvene planete.

«Ukoliko i dalje postoji dovoljno toplote koja omogućava pokrete u dubini Marsove kore, moguće je zamisliti da postoji i vulkanska aktivnost što bi, sa svoje strane, moglo da ukaže i na mogućnost postojanja okruženja u kojima bi mogao da se održi život ispod površine planete.»

Medjutim, i površina Marsa pokazuje znake zagrevanja. Majkl Mejlin kaže da snimci sa orbitera pokazuju da se ledeni prekrivač na Marsovom južnom polu, koji se sastoji od zaledjenog ugljen-dioksida, smanjuje za oko tri metra godišnje.

«To je značajno zbog toga što pod današnjim uslovima ne bi ni mogao da se formira ledeni prekrivač od zamrznutog ugljen-dioksida. To znači da je Mars u dalekoj prošlosti bio mnogo hladniji nego danas, dok se danas zagreva zbog čega se led topi.»

Majkl Mejlin dodaje da za sada niko ne zna zašto se temperatura na Marsu povećava, ali dodaje da bi topljenje zamrznutog ugljen-diokisida moglo da bude i uzrok useka koji su se u protekle tri godine pojavili na Marsovim peščanim dinama.

Inače Global Surveyor je najstareiji od pet američkih i evropskih satelita koji kruže u orbiti oko Marsa. Ovaj orbiter je takodje otkrio vrstu minerala na Marsovoj površini koja se formira u vodi, što je navelo NASU da na crvenu planetu spusti i dva robotska vozila, takozvane rovere, radi dodatnih istraživanja. Prošle godine, otkrića rovera navela su geologe da zaključe da su na Marsu nekada postojala plitka površinska mora, za koja se takodje smatra da su mogla da doprinesu razvoju života na crvenoj planeti.

XS
SM
MD
LG