U Ujedinjenim nacijama je počeo rad na formiranju novog Saveta za ljudska prava koji će zameniti Komisiju za ljudska prava sa sedištem u Beču. Komisija je na verodostojnosti kad su notorni prekršioci ljduskih prava postali njeni članovi. Na ovomesečnom samitu Ujedinjenih nacija, svetski lideri su se složili da stvaranje novog tela za ljudska prava treba da bude prioritet.
Odavno je predmet kritike Aktivisti za zaštitu ljudiskih prava odavno kritikuju 53-članu Komisiju za ljudska prava sa sedištem u Beču koja zaseda samo šest nedelja godišnje. Organizacija Hjuman Rajts Voč opisuje to zasedanja kao dogadjaj na kojem se neke od vlada koje su najveći prekršioci okupljaju da bi jedne drugima dale odobrenje za svoje nečuvene akte krešenja ljudskih prava. Neadekvatnost ove komisije je postala veoma evidentna na ovogodišnjem sastanku kad je za člana izabran Sudan mada su istražitelji Ujedinjenih nacija dokumentovali široko rasprostranjena zločine protiv čovečnosti u sudanskom gradu Darfuru.
Drugi hronični prekršioci ljudskih prava su takodje bili članovi ove komisije, uključujući Zimbabve, Kubu, Libiju i Kinu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je priznao potrebu za radikalnom promenom i zatražio je od svetskih lidera na samitu ove godine da na dnevni red stave osnivanje Saveta za ljudska prava koji bi zasedao cele godine i koji bi imao oštre standarde za članstvo. Medjutim, mandat ovog Saveta odobren na samitu znatno je oslabljen u odnosu na ono što je prvobitno predloženo. Naime, tokom intenzivnih pregovora pred samit, jedna grupa zemalja udružila je snage i oslabila formulaciju o visokim standardima i povećanju ovlašćenja Saveta.
Direktor Hjuman rajts voča Pegi Hiks je primetila da su u toj grupi primarno zemlje sa liste 15 hroničnih prekršilaca ljudskih prava, uključujući izmedju ostalih Kubu, Venecuelu, Turkmenistan, Belorusiju, Pakistan, Siriju i Vijetnam. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je optimističan da će razlike u gledištima oko novog Saveta biti izmirene. Medjutim, dužnost izgladjivanja tih razlika oko mandata pomenutog Saveta pala je na švedskog diplomatu Jana Eliasona, koji je ovog meseca preuzeo položaj predsedavajućeg Generalne skupštine svetske organizacije . U intervjuu za Glas Amerike, gospodin Eliason kaže:
”Održavam konsultacije sa državama članicama i nadam se da ćemo svi imati dobru volju, jer postoji očigledna potreba za reformom. Medjutim, jasno mi je da će pregovori o Savetu za ljudska prava biti teški.“
On ističe da će jedan od najvećih izazova da se spreči podela izmedju bogatijih zemalja Evrope i Severne Amerike insistiraju na beskompromisnom poštovanju ljudskih prava -- i uglavnom zemalja u razvoju koje se žale na duple standarede i kulturni imperijalizam. Takvo stanje bi od ljudskih prava napravilo sporno pitanje na relaciji Sever - Jug. Na čelu američkog pregovaračkog tima je zamenik Državnog sekretara Mark Lagon koji o pregovaračkoj strategiji kaže:
“Moramo dopreti to većeg broja zemalja u razvoju koje misle da nam je potreban novi početak i koje su predane novom telu koje bi pomoglo zemljama da poprave ljudska prava. Ne možemo dopustiti maloj grupi onih koji kvare dogovore da govore u ime celog sveta u razvoju.“
A predsedavajući Generalne skupštine Eliason kaže da je, ukoliko se to pokaže potrebnim, spreman da radi do poslednjeg dana svog jednogodišnjeg mandata kako bi realizovao osnivanje Saveta za ljudska prava.