Ekonomisti su se na sastanku Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke ovog vikenda složili da otpišu dug siromašnim zemljama i upozorili na potencijalne destabilizujuće efekte globalnog ekonomskog debalansa - odnosno velikog trgovinskog suficita Kine i velikog deficita Sjedinjenih Država.
Kineska ekonomija je rasla po stopi od devet odsto, dok je američka ekonomija, inače najveća na svetu, rasla po stopi od četiri odsto. Te dve zemlje su zaslužne za gotovo dve trećine svetskog ekonomskog rasta od 2003. godine. Medjutim, trgovinski debalans Kine i Amerike se pogoršao proteklih meseci. Kineski suficit, navodi Medjunarodni monetarni fond, mogao bi da dostigne nivo od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, dok će američki trgovinski deficit ove godine dostići gotovo šest odsto bruto domaćeg proizvoda. Vlada zabrinutost da bi, ukoliko se taj jaz ne smanji, moglo da dodje do porasta kamatnih stopa u svetu i daljeg pada vrednosti dolara. Britanski sekretar za finansije Gordon Braun, koji je na čelu političkog odbora MMF-a, kaže da to telo želi da se preduzme akcija kako bi se korigovao taj debalans:
”To obuhvata fiskalnu konsolidaciju u cilju povećanja nacionalne štednje u Sjedinjenim Državama, veću fleksibilnost u razmeni valuta u Aziji, odnosno Kini, strukturne reforme u Euro zoni, kao i strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju u Japanu.“
Predsednik Medjunarodnog monetarnog fonda Rodrigo de Rato, bivši španski ministar finasnija, kaže da bi Sjedinjene Države mogle da smanje trgovinski deficit kada bi smanjile svoj budžetski deficit.
Sjedinjene Države i nekoliko evropskih zemalja se, medjutim, zalažu za daleko veću revalvaciju kineske valute. Kina je u julu napustila svoju tradicionalnu politiku vezivanja valute za dolar, ali je juan porastao od tada za manje od dva odsto. Mnogi ekonomisti navode da je potrebna revalvacija od najmanje deset odsto da bi se smanjio kineski trgovinski suficit. Neki funkcioneri brinu da bi, ukoliko se globalni debalans ne bude znatno smanjio, moglo da dodje do novog talasa trgovinskog protekcionizma u vidu novih američkih i evropskih restrikcija na uvoz kineskih proizvoda.