Autor neobičnih i često mračnih filmskih ostvarenja, reditelj Tim Barton, koristio je 'stop motion' animaciju kako bi napravio izuzetnu, uvrnutu muzičku fantaziju u kojoj je jedan od glasova poverio svom čestom saradniku, glumcu Džoniju Depu. Kako objašnjava kostur kabare pevača, gospodina Boun- Dženglsa: to je tragična priča o ljubavi, strasti i ubistvu najstrašnijem u viktorijanskoj Engleskoj. U svetu živih, stidljivi Viktor samo što nije po prvi put sreo svoju verenicu Viktoriju:
Ispostavi se da su njih dvoje savršeni par. Međutim, preopterećen zahtevima i očekivanjima svojih prostih roditelja, odnosno taštom i tastom koji su snobovi, Viktor beži u šumu, gde zakači svoju burmu za ono što veruje da je grana drveta. Međutim, ispostavi se da je to koščati prst «MRTVE NEVEST», koja je odlučna da ga sa sobom povede u zemlju mrtvih. Džoni Dep 'pozajmio' je glas Viktoru. Iako samo malo podseća na glavni lik sa tužnim očima, Dep kaže da je lako, identifikovati se sa njegovim emocijama.
Osećaj neuspeha, pretpostavljam, i osećanje da ne pripadaš i da te ne rezumeju – to je prilično uobičajena tematika u životu mnogih ljudi. Viktor na neki način predstavlja to kad se u životu ne osećate baš ugodno. To je univerzalno osećanje odrastanja koje svi mi vučemo sa sobom do kraja života. Sve u svemu, on je lik koji nije previše različit u odnosu na ostale likove koje sam igrao za Tima Bartona: on je autsajder, veoma nesiguran, nervozan… u osnovi dosta sličan meni.
Reditelj Tim Barton do sada je pet puta izabrao Džonija Depa kao glavnog glumca za svoje filmove. Međutim, u «MRTVOJ NEVESTI», i Dep i ostali glumci govore kroz lutke od 30-tak centimetara, koje se kreću zahvaljujući zahtevnom procesu 'stop-motion' animacije. Da bi se nekoliko sekundi akcije sačuvalo na filmu, ponekad su potrebne nedelje snimanja, ali Barton, kao i u hitu iz 1993. godine «KOŠMAR PRE BOŽIĆA», filmu koji je producirao, ali ne i režirao, veruje da su lutke odgovarajuće za ovu romansu.
Jedan od razloga zbog kojih sam se odlučio da i «KOŠMAR» i «MRTVU NEVESTU» radim u ovoj varijanti, jeste to što mi se činilo da je to pravi način za baš ove dve priče. Ima nešto vrlo emotivno u tom procesu. Sa ručno pravljenim lutkama možete da vidite veštinu i lepotu sa kojom su i one i pozornica pravljeni. Pokušavate da spojite medij i projekat. Čak smo i eksperimentisali sa kompjuterima. Znam neke ljude koji rade kompjutersku animaciju koji su rekli da bi voleli da rade «MRTVU NEVESTU». Uradili su test i izgledalo je vrlo lepo, ali nije imalu tu neku vrstu sirove, osnovne stvari koju 'stop-motion' animacija ima.
Dep, međutim priznaje da nije mogao da 'pronađe' glas za lik koji tumači, dok nije video lutka. Jedna od olakšica bila je to je Viktor bio tu kada sam došao da snimam njegov glas. Tako da sam se upoznao sa lutkama, koje su stvarno prelepe i inspirišu. Ono što takođe mnogo doprinosi duhu ovog ostvarenja je muzika, još jednog čestog saradnika Tima Bartona – kompozitora Denija Elfmana. Nekadašnji roker, član benda Oingo Boingo, peva u ime gospodina Boun-Dženglsa, iako to nije želeo.
Iskreno, kada sam pisao muziku, nisam planirao da to bude moj glas. Na audiciji smo imali skoro 30 pevača, snimili smo tri u dve zemlje, a na kraju nam se najviše svideo probni snimak koji sam uradio ja, tako da smo na kraju snimili mene. Međutim, zbog tog glasa bih promukao i celo veče ne bih mogao da pričam.
U filmu «MRTVA NEVESTA TIMA BARTONA» glasove su, pored Džonija Depa, lutkama pozajmili i Emili Votson, Trejsi Ulman, Albert Fini, Kristofer Li i supruga reditelja Helena Bonam Karter - u naslovnoj ulozi.