Snabdevanje vodom i strujom i kanalizacija još uvek nisu obnovljeni u većim delovima grada, a ekološke ekipe nastoje da utvrde kakve hemikalije se mogu naći u mulju koji prekriva ulice grada posle povlačenja plavnih voda.
Federalni i državni ekološki radnici uzimaju uzorke vode i taloga kako bi ispitali njihov sastav. Prvih dana posle naleta uragana Katrina, Federalna agencija za zaštitu prirodne sredine otkrila je znatnu koncentraciju olova u plavnim vodama u Nju Orleansu. Edvard Bauer, profesor na univerzitetu Džons Hopkins, u Baltimoru, proučava opasne supstance u gradskim sredinama. On smatra da bi i drugi zagadjivači mogli da se nadju u mulju posle povlačenja plavnih voda iz Nju Orleansa.
«To bi mogle da budu različita jedinjenja petroleja, masnoća, benzina, polikarbon bifenila, kao i teški metali poput žive, arsena i hroma. Kada se voda povuče sigurno ćemi ih naći u talogu.»
Neki od tih zagadjivača izazivaju rak, dok olovo može da izazove oštećenja mozga.
Nekim stanovnicima Nju Orleansa bilo je dozvoljeno da se vrate kako bi pokušali da spasu bar deo svoje imovine.
Profesor Bauer smatra da bi neki delovi Nju Orleansa mogli da budu suviše zagadjeni i da bi to sprečilo njihovu obnovu.
«Otkriven je i izotop Hroma - 6. Javljeno je da je koncentracija arsena viša nego što je dozvoljeno za pijaću vodu. Te hemikalije će se naći i u talogu, a njihova koncentracija će biti još veća nego u vodi. To nagoveštava da bi moglo da bude, da tako kažem, toksičnih žarišta, a toksični metali se zadržavaju veoma dugo.»
Sekretarijat vlade Luizijane za kvalitet prirodne sredine očekuje da će, kada se voda povuče, moći da pristupi raščišćavanju a posebna pažnja biće posvećena uklanjanju izlivene nafte. Stručnjaci će takodje pažljivo da prate koncentraciju zagadjivača u jezeru Pontšartrejn, u koje se ispumpavaju plavne vode iz grada. Medjutim, Donald Boš, šef Centra za ekološke nauke na univerzitetu države Merilend, smatra da zagadjivači ne bi trebalo da imaju većeg efekta na vode Meksičkog zaliva pošto vrlo malo vode otiče iz jezera Pontšartrejn u taj zaliv.
«Mislim da većina stručnjaka smatra da će se zagadjivači uglavnom zadržati u jezeru Pontšartrejn.»
Boš, medjutim, upozorava da će lokalne vlasti, ukoliko žele prirodnu zaštitu od uragana i plavnih talasa morati da očuvaju i prirodne barijere.
«Najveća briga je kako da se očuvaju močvare u okolini Nju Orleansa, koje su tradicionalno bile velika zaštita od oluja, ali su velikim delom nestale. Pitanje je kako da ih obnovimo i da time očuvamo ovaj prostor i grad, na način koji će biti u skladu sa ekološkim standardima.»
Vremenom je močvarni teren u Luizijani bio ispresecan veštačkim kanalima što ih je učinilo neefikasnim kao zaštitu od oluja. Profesor Boš smatra da će obnavljanje močvara zahtevati političku volju, kao i promene u načinu života lokalnog stanovništva. On ističe da lokalni stanovnici moraju da budu realistični u pogledu pretnji prirode, ali da shvate i prednosti prirodnih načina za zaštitu od oluja.