Pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred tim sudom Radoslav Stojanović izjavio je da spor između Sarajeva i Beograda treba rešiti diplomatskim putem i da će državna zajednica podneti predlog mera za pomirenje. Odbrana pred Međunarodnim sudom pravde biće zasnovana na zahtevu da se utvrdi istina o događanjima u Bosni i Hercegovini, jer je interpretacije svake strane takva da ide u prilog svojoj strani, rekao je Stojanović i istakao da bi se pretpostavljeno diplomatsko rešenje bosanske tužbe pozitivno odrazilo i na tužbu pred istim sudom koju je protiv Srbije i Crne Gore podnela Hrvatska.
Jedan drugi međunarodni sud u Hagu, Tribunal za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, mogao bi biti od presudne važnosti prilikom izbora ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Naime, mnogi izvori bliski vlastima tvrde da srpski premijer Vojislav Koštunica predlaže za ministra odbrane bivšeg načelnika Vojno-medicinske akademije Zorana Stankovića jer bi tim imenovanjem bio ubrzan odlazak generala Ratka Mladića u Haški tribunal, jer je poznato da su Stanković i Mladić prijatelji. General Stanković izjavio je da će sledeće nedelje dati konačan odgovor, ali pojedini mediji tvrde da je on već odbio ponudu premijera Koštunice jer ne želi da bude na čelu vojske koja treba da hapsi haške optuženike i da nema šta da uradi za vojsku čija država ima jedini cilj da je utera u evroatlantske integracije.
Okrugli stol o međunarodnim aspektima referenduma u Crnoj Gori
Ustavni sud Crne Gore trebalo bi hitno da razmotri član Ustava koji predviđa da odluku o referendumu mora da potvrdi parlament dvotrećinskom većinom, jer on isključuje onaj član koji navodi da o promjeni državnog statusa odlučuju građani na referendumu. To je danas ocijenio zamjenik direktora Centra za sigurnosnu politiku iz Ženeve Hrair Balian u nastavku Okruglog stola o međunarodnim aspektima referenduma u Crnoj Gori.
Balian je rekao da se, polazeći od domaćeg ustavnog i zakonodavnog okvira, za referendum javljaju dva relevatna dokumenta - Ustavna povelja i Ustav Crne Gore.
On je ocijenio restriktivnim i paradoksalnim tumačenje Venecijanske komisije da je pored referenduma za promjenu državnog statusa neophodna i dvotrećinska većina u crnogorskom parlamentu, jer Ustav predviđa da o promjeni državnog statusa odlučuju građani na referendumu.
“U skladu sa međunarodnom praksom Ustavni sud mora hitno razmotriti ustavne nejasnoće i pružiti autorativno tumačenje kako bi se izbjegli destabilizirajući sporovi nakon izjašnjavanja”, smatra on.
Govoreći o većini koja je potrebna da izglasa odluku o nezavisnosti, Balian je rekao da bi u najmanju ruku bilo potrebno ponovo vratiti uslov od 50 plus jedan izašlih birača.
Profesor na londonskom Pravnom fakultetu Moris Mendelson ocijenio je da ukoliko se nešto strašno ne dogodi, međunarodna zajednica će prihvatiti rezultate referenduma.
“Sama Evropska unija je sponzorisala izradu Ustavne povelje i smatram da će, ukoliko referendum bude organizovan u skladu sa njom, ona priznati rezultate”, kazao je Mendelson.
Pofesor sa ljubljanskog Pravnog fakulteta Ciril Ribičić, govoreći o iskustima Slovenije o pripremi referenduma, kazao je da je ostvarivanje prava na otcjepljenje previše fatalno i osjetljivo da bi moglo da se rješava na osnovu savjeta sa strane.
“Referendumsko pitanje mora biti formulisano da povezuje a ne da razdvaja. Na slovenačkom referendumu pitanje je bilo kratko, jasno, razumljivo i nije dozvoljavalo različite interpletacije”, kazao je Ribičić.
Profesor na beogradskom Pravnom fakultetu Stevan Lilić rekao je da referendum proističe iz Ustavne povelje i njegovo eventualno neodržavanje moglo bi se tumačiti kao nepoštovanje tog dokumenta.