S obzirom na nestabilnu političku, bezbednosnu i ekonomsku situaciju na Kosovu, zahtevi albanske većine za punom nezavisnošću nisu realistični, ocenjuje nemački analitičar Helmut Kramer, stručnjak za medjunarodne odnose i Balkan.
Na diskusiji održanoj u Vudro Vilson Centru u Vašingtonu, Kramer je izneo mišljenje da se, umesto nezavisnosti, može očekivati da Kosovo dobije uslovnu autonomiju.
Sve indicije ukazuju da će predstojeći izveštaj Kaja Eidea generalnom sekretaru UN o situaciji na Kosovu biti veoma kritičan, naročito kada je reč o položaju manjina, istakao je na početku svog izlaganja profesor političkih nauka na bečkom univerzitetu, Helmut Kramer. On medjutim dodaje da se očekuje da, uprkos kritičkom tonu, Eide zaključi da je situacija dovoljno stabilna da se udje u narednu fazu - početak razgovora o budućem statusu. Medjutim, Kramer smatra je nerealno očekivati da Kosovo dobije punu nezavisnost.
Kramer: Specijalni izaslanik generalnog sekretara Soren Jesen Petersen je nedavno rekao da NATO i medjunarodna zajednica moraju da godinama ostanu na Kosovu. To znači da je bezbednosna situacija osetljiva, i nema stvarnog napretka u povratku izbeglica, niti obezbedjivanju slobode kretanja manjinama. Razuman scenario bio bi da, ako izveštaj Kaja Eidea bude pozitivan ali kritičan, da će doći do razgovora o statusu koji bi trajali šest do devet meseci. Ti pregovori bi mogli da dovedu do vrste povećane autonomije za Kosovo, odnosno vrstu nezavisnosti gde bi medjunarodna zajednica i dalje bila prisutna.
Glas Amerike: Da li mislite da u medjunarodnoj zajednici postoji konsenzus o pitanju Kosova?
Kramer: Kod Kosova vidimo visok stepen uskladjenosti u stavovima EU i SAD, vrlo produktivnu i plodnu saradnju. Rekao bih da za uslovnu autonomiju postoji veća podrška ovde u SAD. Rezolucija koju su u Kongresu podneli istaknuti senatori Vojnovič, Bajden i Lugar, nagoveštava takvo raspoloženje, i odgovor srpske strane na tu rezoluciju bio je iznenadjujuće pozitivan. Veći problem sa tim konceptom može da ima EU jer članice kao što su Francuska i Španija potencijalnu nezavisnost Kosova mogu da vide kao problem. Rusija i Kina formalno podržavaju stav Beograda, ali mislim da nisu posebno zainteresovane za problem Kosova.»
Kramer je u Vudro Vilson centru predstavio svoju knjigu «Kosovski bilans», koju je napisao u saradnji sa Vedranom Džihićem, a koja je objavljena na nemačkom dok je u toku prevod na engleski jezik. Reč je o kritičkom pristupu dogadjajima od juna 99 do juna 2005 godine i prirustvu medjunarodne zajednice, koje je po mišljenju nemačkog analitičara donelo mešovite rezultate. Kramer navodi da uprkos velikim investicijama i velikom broju vojnika, KFOR I UNMIK nisu uspeli da spreče proterivanje Srba i drugih nealbanaca, cvetanje organizovanog kriminala, niti realizuju formiranje multi-etničkog društva. Kao pozitivni primeri navedeni su formiranje multietničke policije, i uspešna organizacija nekoliko kosovskih izbora. Kramer napominje da medjunarodna zajednica treba da neguje i podstiče sve inicijative Beograda i Prištine koje pokazuju spremnost na kompromis, kao što je nedavni neformalni susret srpskih i albanskih političara u Beču, i inicijativa o susretu srpskog i kosovskog ministra za kulturu.