“Za sada SAD ne podržavaju nezavisnost Kosova ” rekao je direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru Vudro Vilson, Martin Slecinger. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem Sletzinger se osvrnuo na neke nedoslednosti u stavovima medjunarodne zajednice o ispunjavanju standarda i pregovorima o budućem statusu.
Slecinger: Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Kaj Ejde, zauzeo je trezveniji i negativniji stav o situaciji na Kosovu, izražavajući veće razumevanje za srpsku manjinu i ukazujući na potrebu da se njihova prava i bezbednost poboljšaju. S druge strane, predstavnik UNMIK-a, Soren Jensen Petresen, pozitivno se izražava o situaciji na Kosovu, uprkos veoma teškom stanju srpske i drugih manjina. Ejde izražava stav kao predstavnik UN, koji sagledava kosovsku problematiku u celini. Kao iskusni diplomata on zna da su takvi progovori osetljivi i teški. S druge strane, Petersen ima zadatak da započne pregovore o konačnom statusu i on na svaki način nastoji da prikaže da su standardi ispunjeni ili da su blizu da budu ispunjeni da bi pregovori mogli da počnu. Medjutim, objektivno govoreći, standardi nisu ispunjeni.
Glas Amerike: U kom pravcu se razvija pitanje budućeg statusa Kosova?
Slecinger: Kada se u SAD razmatra pitanje budućeg statusa Kosova, treba imati na umu da smo mi, kao društvo, u načelu orijentisani ka brzom postizanju rezultata i zato se ovde uvek naglašava potreba za rešenjem kosovskog pitanja, odnosno konačnog statusa. Ja lično smatram, a siguran sam i mnogi drugi, da ne postoji stvarno rešenje za Kosovo u smislu presecanja Gordijevog čvora. To je veoma teško i složeno pitanje koje će zahtevati dugo vremena, strpljenja i kompromisa. To pitanje se ne može rešiti za tri nedelje, kao što je to bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom. Iz tog razloga mislim da medjunarodna zajednica želi da pregovori počnu što pre, krajem ove godine ili poćetkom sledeće, čak i ako standardi ne budu ispunjeni. Pretpostavljam da bi se počelo sa direktnim razgovorima izmedju Srba i Albanaca, čak i u sadašnjoj situaciji nestabilnih vlada, kako u Beogradu, tako i u Prištini. Direktni pregovori su potrebni da se ne bi nametnulo rešenje spolja. Zatim će biti potrebno da se postepeno u pregovore uključe i predstavnici drugih zemalja regiona na koje će ishod razgovora o statusu pokrajine imati neposredan uticaj. Reč je pre svega o zemljama sa albanskom manjinom, kao što su Makedonija, Grčka i republika Crna Gora. Drugim rečima, ishod razgovora se neće ticati samo Srbije i Kosova, već i šireg regiona.
Glas Amerike: Mnogi Albanci veruju da SAD podržavaju nezavisnost Kosova. Po vašem mišljenju, kakav je stav američke administracije o tom pitanju?
Slecinger: Američka administracija je prema tom pitanju veoma obazriva i do sada se nije založila ni za nezavisnost ni za bilo koju drugu opciju. Medjutim, indikacije su da bi Vašington želeo da ubrza proces koji bi doveo do skorih progovora o statusu pokrajine. Ti pregovori bi mogli da rezultiraju nezavisnošću ili nekim drugim rešenjem, ali sporazum o Kosovu morao bi da bude, sa američke tačke gledišta, dokument koji bi pre svega doneo regionalnu stabilnost. Vašington uočava da će to biti teško i dugotrajno nastojanje, uglavnom preko Evropske unije, i da bi rešenje trebalo da bude objektivno i prihvatljivo Srbiji, Kosovu, Makedoniji i drugim regionalnim zemljama, uz postepeno ispunjavanje standarda EU. Medjutim, za sada SAD ne podržavaju nezavisnost Kosova.