Tema iranskog tajnog nuklearnog programa, za koji Sjedinjene Države tvrde da postoji, bila je prisutna u nizu privatnih razgovora koje je državni sekretar Kondoliza Rajs vodila sa stranim liderima na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Međutim, Rajsova je o tom pitanju istupila i javno odnosno uključila ga je u svoj današnji govor na Generalnoj Skupštini UN. Ona je pozvala Teheran da se vrati pregovorima sa Britanijom, Francuskom i Nemačkom koji su prekinuti u avgustu, ukazavši da će u suprotnom Iran biti suočen sa međunarodnim sankcijama.
“Kada diplomatski napori o tom pitanju budu iscrpljeni, na red dolazi Savet bebzednosti. Pitanja koja se postavljaju o iranskim nuklearnim aktivnostima i dalje su bez odgovora, uprkos istrajnim naporima Međunarodne agencije za atomsku energiju da ustanovi tačno stanje stvari. I pored pristanka da pregovara sa Evropljanima, Teheran je jednostranom odlukom rešio da ih napusti da bi potom reaktivirao svoj nuklearni program. Iran treba da se vrati razgovorima sa “evropskom trojkom” i zauvek odsutane od planova da se domogne proizvodnje nuklearnog oružja.”
Generalni sekretar Kofi Anan pomogao je da se održi sastanak između predstavnika Britanije, Francuske i Nemačke sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom. Na tom sastanku nije ostvaren nikakav napredak, ali se očekuje da će novoizabrani iranski predsednik na Generalnoj skupštini saopštiti novi predlog. Upravni odbor Međunarodne agencije u ponedeljak treba da održi ključan sastanak o iranskim nuklearnim aktivnostima. Sjedinjene Države se zalažu da to 35-člano telo prosledi slučaj Irana na razmatranje u Savetu bezbednosti. Prema navodima američkih zvaničnika, većina zemalja se sa tim slaže, mada neke poput Rusije ukazuju da nisu iscrpene sve diplomatske mogućnosti.
Državni sekreta Kondoliza Rajs se takođe osvrnula na predstojeću reformu Ujedinjenih nacija i posebno založila za reformu Komisije za ljudska prava, kao i stvaranje nove Komisije za izgradnju mira.
“Savet za ljudska prava treba da ima manji broj članova, koji se neće baviti politikom kao do sada i biti verodostojna. Taj savet ne bi nikada smeo da pruža podršku brutalnim diktaturama i osuđuje zemlje sa razvijenim demokratijama. Savet za ljudska prave treba da uživa moralni autoritet i ukaže na sve koji krše ljudska prava, pa i na neke koji su danas prisutni u ovoj dvorani. ”
Bez obzira na zastoj u pogledu jednog od ključnih reformi, pitanja proširenja Saveta bezbednosti, mnoge reforme svetske organizacije biće sprovedene tokom naredne godine. U međuvremenu, mandat Generalnog sekretara Kofija Anana ističe u decembru iduće godine.