Linkovi

Nemačka privreda


Visoka stopa nezaposlenosti nesumnjivo utiče na raspoloženje mnogih Nemaca što će se neminovno odraziti na rezultate sutrašnjih izbora.

Nezaposlenost je mnogo veća u istočnom delu Nemačke gde su mnoge kompanije propale pod pritiskom snažne konkurencije posle nemačkog ujedinjenja pre 15 godina. U jednoj takvoj kompaniji bilo je zaposleno na hiljade Istočnih Nemaca u gradu Zvikau-u, rodnom mestu svima poznatog -- trabanta.

Cvikau ima crkvu staru ostamsto godina i tržni centar star 5 godina, a imao je i automobilsku industriju koja tu začeta pre 99 godina. Tradicija vezana za automobile nastavlja se sada samo na gradskom univerzitetu gde studenti uče kako da složenim senzorima i kompjuterima testiraju motore i rešavaju tehnološke izazove. Ali, niko od studenata nije podigao ruku kada je postavljeno pitanje da li očekuju da u Cvikau-u nadju posao. Ekonomista u Nemačkoj federaciji rada Othajnrih Frajher fon Vajtershauzen, kaže da je namačka ekonomija na rubu recesije i da je stanje mnogo gore na istoku zemlje.


”Ničega nema, ničega. Ljudi napuštaju sela i ruralna područja postaju pustoš.“

Ekonomisti ukazuju da je stopa nezaposlenosti nedavno dostigla rekord kakav se na pamti od drugog svetskog rata -- 5 miliona ljudi je bez posla. Situacija se malo poboljšala, ali nezaposlenost i dalje iznosi preko 11% na nacionlanom nivou i 18% u istočnom delu zemlje. Stručnjaci napominju da loše opremljene istočnonemačke fabrike nisu bile u stanju da konkurišu bogataijem delu zemlje tako da su milioni izgubili posao. Petnaest godina posle ujedinjenja, problemi na istoku i dalje koče privredni rast Nemačke, mada se tu i tamo otvaraju fabrike sa malim radnim kadrom.

Cvikau je primer takvog trenda pošto je rodno mesto nekada slavnog istočnonemačkog trabanta koji pod najboljim uslovima može da ostvari brzinu od svega 100 km na sat. Dvanaest hiljada radnika radilo je na proizvodnji preko 3 miliona automobila godišnje u bivšoj Istočnoj Nemačkoj gde nije bilo mnogo izbora i gde su ljudi čekali i do deset godina da bi se domogli trabanta. Iz milošte nazvan ”trabi“ - taj automobil je bio simbol Istočne Nemačke da bi, nakon pada Berlinskog zida, pao u zaborav, a frabrika koja ga je proizvodila zauvek zatvorila svoja vrata hiljadama svojih radnika.

Medju njima je bio i Gerd Rudorf koji je posle 12 godina izgubio posao, zatim radio u pogonu koji je proizvodio samo delove, i na kraju završio kao službenik u muzeju atumobila koji je smešten u staroj fabrici trabanta. Mnogi radnici su posao našli u obližnjim pogonima Folksvagena, neki su prekvalifikovani ili penzionisani, a ima dosta i onih koji su i dalje bez posla. Bivši poslovodja u fabrici Trabant, Ditmar Šolce, nalazi se na čelu grupe koja u staroj fabrici sadašnje i potencijalne radnicke podučava kako da koriste opremu kojom se operiše komjuterima.

U naporima da se obezbedi ekspertiza, a samim tim smanji nezaposlenost, učestvuje i Ginter Šmalc koji tvrdi da Nemačka mora da poboljša svoju poslovnu klimu sniženjem poreza, ukidanjem nekih propisa i fleksibilnijom radnom snagom. Pitanje ravnoteže izmedju podsticaja koji se daje kompanijama i zaštite koja se pruža radnicima jedno je od kontroverznijih pitanja koja su dominirala izbornom kampanjom. Gradonačelnik Cvikaua Ditmar Feterman veruje da će se stvari poboljšati.

”Mislim da će se nezaposlenost smanjiti; političari rade na tome i daju sve od sebe. Nema velikih iluzija, ali optimizam je ipak prisutan.“

A inženjeri, kojima je trabant mezimče, i daje tvrde da on i nije baš tako loš auto. Kad dodje vikend, hiljade gradjana pokazuju da se slažu s tom tvrdnjom, dok enzujasti ne odustaju od svog trabanta koga ili voze ili pretvaraju u nesto drugo... Time gradjani Cvikaua pokazuju svoju umešnost, prilagodljivost, a i smisao za humor. A svi ti kvaliteti će im dobro doći dok Nemačka pokušava da se oporavi i bude konkurentna u nemilosrdnoj globalnoj privredi.

XS
SM
MD
LG