Panel evropskih i američkih stručnjaka nedavno je razmatrao ta pitanja u Vudro Vilson Centru, ovde u Vašingtonu.
Mnogima od problema u vezi budućnosti EU moraće da se pozabavi Velika Britanija koja trenutno predsedava evrospkim blokom. Džulijan Brajtvejt, predsednik Grupe za globalna pitanja u britanskoj ambasadi u Vašingtonu kaže da bi prioriteti trebalo da budu ekonomske reforme, odnosi sa SAD, pitanja bezbednosti kao i uveravanje Turske i još tri potencijalne nove članice da nemaju razloga za zabrinutost.
«Kada je reč o samom proširenju, moramo da ispunimo postojeće obaveze koje uključuju otvaranje pregovora sa Turskom 3. oktobra, i početak razgovora o pridruživanju Hrvatske čim ona ispuni uslove, kao i pripremu za prijem Bugarske i Rumunije u januaru 2007. To su najveći izazovi, posebno ako imamo u vidu raspoloženje javnosti u pogledu proširenja EU, koje je izraženo na referendumima u Francuskoj i Holandiji».
Brajtvejt ističe da prvo svi evropski lideri moraju da povedu računa o interesima svojih birača i takođe usredsrede pažnju na sprovođenje reforme, kako unutar Unije tako i unutar pojedinačnih članica.
«Narod Evrope u ovom trenutku svojim liderima upućuje teška pitanja. Brine ih globalizacija, sigurnost poslova, penzije i životni standard. Prolazimo kroz period ozbiljnih promena, i EU baš kao i svaka nacionalna vlada u Evropi, Americi, i drugim delovima sveta, mora da odgovori na te promene. Moramo da izgradimo fleksibilniju Evropu koja će biti sposobnija da otvara nova radna mesta i podiže životni standard.»
Drugi učesnik panela, Stenli Krosik iz Centra za evropsku politiku u Briselu kaže da dosadašnje iskustvo ukazuje da posle problema i nazadovanja u EU, često slede krupni koraci napred. On veruje da je dalja ekspanzija EU neizbežna, iako bi trenutni problemi mogli da dovedu do pomeranja nekih rokova. Na primer, prijem Bugarske i Rumunije mogao bi da bude odložen do 2008.
«Morate imati na umu, medjutim, da pregovore o prijemu treba da ratifikuje svih 25 članica, odnosno u ovom slučaju, njihovi parlamenti. Trebalo bi da sve prodje dobro, ali za to, kako sada stvari stoje, nema definitivnih garancija. Onda dolazimo do Hrvatske, koja bi trebalo da udje u Uniju do 2010. ako ispuni zahtev o izručenju svog najtraženijeg ratnog zločinca.»
Prema Krosikovom mišljenju, ostatak Zapadnog Balkana daleko zaostaje, a ni turski prijem u ovom trenutku ne izgleda da će biti uskoro ostvareno. Sadašnji problemi EU proističu pre svega iz nedostatka komunikacije izmedju elite i birača.
Treći govornik, Kristofer Bobinski, dugogodišnji dopisnik Fajnenšel Tajmsa iz Varšave, ističe da se nove članice EU iz Centralne Evrope zalažu za dalje proširenje iz odbrambenih razloga.
«EU je krajnji garant naše bezbednosti – i to ne u smislu terorizma nego opšte bezbednosti, posebno zbog naših suseda na Istoku».
Zbog toga, dodaje Bobinski, Poljska aktivno podržava prijem Ukrajine i Turske dok Madjarska lobira za Hrvatsku.
Učesnici debate u Vilson Centru slažu se da EU predstoji buran period, ali takodje ističu da se glavni problemi evropskih nacija, kao što su pitanja zapošljavanja, bezbednosti, imigracije, itd – mogu mnogo bolje rešavati na nivou Unije kao celine nego na nivou pojedinačnih zemalja. Oni stoga veruju da će ti zajednički interesi pomoći da se prevazidje trenutna neizvesnost u pogledu budućnosti EU.