Kontroverzno pitanje abortusa pokazalo se kao glavni izvor neslaganja u toku senatskog pretresa o nominaciji sudije Džona Robertsa, koga je predsednik Buš kandidovao za novog predsedavajućeg Vrhovnog suda SAD. Od samog početka bilo je jasno da će abortus biti glavni predmet sporenja prilikom pretresa o Robertsovoj kandidaturi. Republikanski senator iz Pensilvanije Arlen Spekter predsedava Senatskim odborom za pravosudje.
«Ja polazim od centralnog pitanja, koje verovatno zanima sve Amerikance, a to je pravo žena na izbor i presuda u slučaju Rou protiv Vejda.»
U skladu sa praksom prethodnih kandidata za mesto u Vrhovnom sudu, Džon Roberts je odbio da odgovori kakvu bi odluku doneo u budućim parnicama o abortusu. Medjutim, on je nagovestio da je odluka iz 1973. godine kojom je legalizovan abortus, poznata pod nazivom «Rou protiv Vejda», po njegovim rečima, postavila pravni presedan.
«Mislim da je pravni sistem uzdrman ako oborite odluku kojom je postavljen presedan. Presedani imaju važnu ulogu u unapredjivanju stabilnosti i balansa».
Pretres o Robertsovoj kandidaturi je samo poslednji u nizu primera da abortus ostaje jedno od društvenih pitanja koje izaziva najveće podele medju Amerikancima. 1973. odluka Vrhovnog suda kojom je legalizovan abortus doneta je sa 7 glasova za i dva protiv. Brojne kasnije odluke Vrhovnog suda podržavale su osnovne principe prava na abortus, ali su tome dodale i neka ograničenja.
Demokrate kao što je senator Dajen Fajnstajn iz Kalifornije kaže da je očuvanje prava na abortus izuzetno važan činilac pri donošenju odluke o tome da li podržati kandidaturu Robertsa.
«Brine me trend suda da ograničava to pravo i tako umanjuje autonomiju koju smo izborili. U ovom slučaju jednostavno se radi o pravu da sami kontrolišemo sopstveni reproduktivni sistem umesto da neki političari to rade umesto nas.»
Protivnici aborutsa godinama posle slučaja Rou protiv Vejda pojačavaju svoju borbu za zabranu abortusa. Oni su zahtevali da predsednik Buš imenuje sudije Vrhovnog suda koji bi oborili tu odluku.
Od tog vremena, u Americi je izvršeno blizu 40 miliona abortusa. To je 40 miliona života koji su mogli da budu medju nama, ali nisu».
Posle smrti predsedavajućeg sudije Vilijama Renkvista, predsednik Buš treba da imenuje ne samo njegovog naslednika već i još jednog sudiju, koji će zameniti penzionisanu Sandru Dej O Konor.
Liberalne grupe koje zastupaju pravo na abortus pripremaju se za novu bitku kada Buš izabere kandidata koji će zameniti sudiju O Konor. Stručnjak za ustavno pravo sa Univerziteta Virdžinije, Dik Hauard, kaže da bi izbor konzervativnog sudije izazvao još veću bitku u Senatu od one koja se vodi oko sudije Robertsa.
Sandra Dej O Konor je svojim glasovima sud povukla ka političkom centru. Ako se njen zamenik pokaže veoma konzervativnim poput sudija Skalie, Tomasa ili pokojnog Vilijema Renkvista, to bi promenilo balans u sudu kada je reč o veoma važnim pitanjima.»
Dok je Sandra Dej O Konor još u sudu, trenutno šest sudija podržava pravo na abortus a dvoje se tome protivi. Stav sudije Robertsa, koji treba da popuni mesto predsedavajućeg, po pitanju abortusa ostaje nejasan, ali ako se pokaže protivnikom abortusa, konzervativni naslednik sudije O Konor mogao bi da odnos snaga izmeni na pet glasova za abortus i čak četiri protiv.