Linkovi

Analitičari predvidjaju teške razgovore predsednika Buša i Putina u Vašingtonu


Ruski predsednik Vladimir Putin će krajem nedelje obaviti susret sa predsednikom Bušom u Vašingtonu. Biće to drugi samit dvojice lidera u protekla dva meseca.

Po oceni nekih analitičara, američko-ruski odnosi prolaze zahlađenje. Ako se ima u vidu zamerka koju Vašington upućuje Moskvi da se okreće ka autoritarnoj upravi i odgovora Rusija da se Amerika meša u zonu ruskog uticaja -- za ton i retoriku u odnosima dve zemlje se može reći da su u najmanju ruku zategnuti. Jevgenij Volk vodi moskovski ogranak Fondacije Heritidž. On kaže da će ta zategnutost biti prisutna tokom predstojećih razgovora Buša i Putina u Vašingtonu.

“Putin bi voleo da uveri Džordža Buša da je sve u redu, da Rusija sledi svoj put i da štiti sopstvene nacionalne interese, da ruska demokratija ne može da se ocenjuje prema zapadnim standardima zbog specifičnog razvoja i interesa u post- sovjetskoj eri, i da mora da zaštiti svoje političke i ekonomske interese. Mislim da to nije uverljivo za Ameriku, jer ona takođe ima sopstvene intrese. Mislim da sadašnji jaz izmedju Rusije i Amerike ne može da se premosti lako.”

Taj jaz, po oceni analitičara Volka, sve se više širi od neslagaja oko rata u Iraku do prirode iranskog nuklearnog programa. Dodatnu zategnutost podstakle su nedavne zajedničke vojne vežbe Rusije i Kine. Prema Volku, Vašington postavlja pitanje ruske vojne kampanje u Čečeniji kao i sve uočljivi trend ograničavanja demokratije i medijskih sloboda u Rusiji.
Viktor Kameniuk, zamenik šefa moskovskog instituta Sjedinjene Države Kanada, ističe da je Rusija sa svoje strane duboko uznemirena gubitkom uticaja u bivšim sovjetskim republikama poput Gruzije, Ukrajine i Kirgistana. Kameniuk dalje navodi da se Putin sporo prilagodio novoj smanjenoj ulozi Rusije na međunarodnoj sceni. Ruski analitičar ovako objavšnjava kako je došlo do razdora između Moskve i Vašingtona:

“Putin je želeo sve veću američku podršku za svoju unutrašnju agendu, koju je Buš odbio. Američki predsednik je sa svoje strane očekivao punu Putinovu podršku u borbi protiv terorizma kao i na planu međunarodne strategije, čemu Putin nije izašao u susret. Ruski predsednik je sarađivao sa Kinezima, Nemcima i Francuzima i nikada nije bio lojalni partner Bušu. To su razlozi za razočarenje obe strane.”


Mnogi ruski i američki stručnjaci smatraju da su odnosi izmedju dva bivša hladnoratovska rivala u najgoroj fazi od pada Sovjetskog Saveza 1991. Ovonedeljni sastanak Buša i Putina biće težak za obojicu lidera, smatraju posmatrači, jer će pod pomenutim okolnostima nastojati da stvore predstavu sve boljeg uzajamnog strategijskog partnerstva.

XS
SM
MD
LG