Lično mislim da zajedno trebamo stvoriti povoljnu klimu za to, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike, šef UNMIK-a,Soren Jesen Petersen.
Glas Amerike: Da li su privremene institucije i kosovsko društvo pokazanom zrelošću opravdale zahtev za početak pregovora o finalnom statusu ?
Petersen: Da mislim da postoji dovoljna zrelost i slobodno se može reći da na Kosovu postoji jasna saglasnost o tome šta se zapravo želi u vezi sa budućim statusom Kosova. Beograd s druge strane ima nedefinisanu politiku “više od nezavisnosti manje od autonomije“. Mislim da nstitucije i društvo shvataju šta je sada na redu i već u toku sledeće nedelje ovde će započeti pripreme za pregovore o finalnom statusu Kosova.
Glas Amerike: Da li to znači da se definitivno odustalo od politike standardi pre statusa?
Petersen: Još uvek postoji dosta toga što treba uraditi na pitanju standarda, čak i kada govorimo o prioritetnim standardima, ali problem je u tome da ti prioritetni standardi jesu sada jasno povezani sa ishodom statusa. Ako na primer, uzmete povratak raseljenih, šest godina nakon rata videćete da se samo nekoliko porodica vratilo ali ne zato što se dovoljno toga nije uradilo ovde, već zato sto se približavaju pregovori o finalnom statusu Kosova. Ljudi žele da znaju ishod razgovora kako bi videli na kakvo se Kosovo vraćaju. Mislim da je krajnje važno da medjunarodna zajednica insistira da standardu budu upotpunisti primenjeni i da se primena standarda i njihovo sprovodjenje mora nastaviti i u toku diskusije o statusu. Ovde postoji i drugi problem a to je nedostatak progresa i napretka sa jedne strane i sa druge vlasti ovde nerade dovoljno. Takodje Beograd ne saradjuje uvek u potpunosti u pružanju pomoći kako bi promovisali povratak i slobodu kretanja. Mislim da Beograd mora da se izjasni da li zeli multietničko Kosovo ili ne.
Glas Amerike: Poslednji oružani napadi na Srbe ipak ukazuju da ne postoji povoljna klima za njihov povratak?
Petersen: Situacija je ovde previše složena da bih Vam dao odgovor sa da ili ne. U razgovorima sa ljudima koji bi da se vrate, svako na svoj način u zavisnosti od potreba, traži ispunjenje odredjenih uslova. Neki žele da im se izgrade kuće, drugi pak da im se ugradi vodovodni system a treći ipak hoće garancije za bezbednost. Jasno je da incidenti poput onog kada su ubijeni Srbi daju puno pravo da ljudi budu nervozni ali mi zapravo još uvek neznamo šta se desilo. S druge strane kada srpski premijer Vojislav Koštunica pošalje poruku kosovskim srbima da oni mogu da izaberu izmedju smrti i progona onda ne možemo govoriti o tome da smo ohrabrili izbeglice da se vrate. Moramo da radimo zajedno, UNMIK, kosovski Srbi i Beograd da kompromisom vratimo raseljena lica svojim kućama.