“Većina ekonomista očekuje da će kao posledica uragana Katrina u četvrtom kvartalu ove godine privreda zabeležiti usporeni rast, a na političkom planu je došlo do još većeg pada popularnosti predsednika Buša” rekla je potpredsednik vašingtonskog ogranka konsultantske firme “Stanford Research Group”, Kristina Tizak, u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinovićem.
TIZAK: Proizvodnja nafte u meksičkom zalivu se oporavlja i nadam se da će se to brzo odraziti na maloprodajnu cenu benzina, uprkos zabrinutosti u vezi sa regionalnim kapacitetima rafinerija, čija proizvodnja je u deficitu 850.000 barela dnevno. Medjutim, očekuje se da to biti nadoknadjeno uvozom nafte iz Evrope, kao i smanjenom potražnjom američkih potrošača. Medjutim, daleko veću zabrinutost izaziva obezbedjenje zaliha prirodnog gasa, koji se koristi za proizvodnju struje i za zagrevanje. Oko 60 odsto proizvodnje prirodnog gasa je obnovljeno u Meksičkom zalivu, ali to nije dovoljno, tako da bi cene struje i prirodnog glasa mogle da se naglo povećaju ove jeseni i zime.
GLAS AMERIKE: Kakvi su onda izgledi narednih nekoliko meseci ?
TIZAK: Većina ekonomista očekuje da će, kao posledica uragana Katrina, u četvrtom kvartalu ove godine privreda registrovati usporeni rast, za oko pola odsto, dok Budžetiski ured Kongresa očekuje usporavanje za jedan odsto, što je zabrinjavajuće. Inače, Agencija za energetske informacije predvidja da će se cena struje povećati za 17odsto, gasa za zagrevanje do 37 odsto, a prirodnog gasa i do 70 odsto u poredjenju sa prošlom godinom.
GLAS AMERIKE: Kave bi onda mogle da budu, po vašem mišljenju, šire ekonomske implikacije?
TIZAK: Pre uragana Katrina, očekivalo se da će Uprava federalnih rezervi ovog meseca povećati kamatne stope. Ali, kako je, kao rezulatat Katrine, došlo do velikog povećanja energetskih cena, što doprinosi usporavanju ekonomskog rasta, Uprava je saopštila da za sada ne preduzima nikakve mere. Medjutim, do povećanja kamatnih stopa će doći ili kasnije ove godine, u decembru, ili početkom iduće. Takodje, očekujem da bi Kongres mogao da usvoji veoma veliki stimulativni paket ekonomske pomoći saveznim državama pogodjenim uraganom, koji bi mogao da iznosi 150 milijardi dolara, što bi stimulisalo privredne aktivnosti SAD u drugoj polovini 2006. godine.
GLAS AMERIKE: Kakve bi mogle da budu političke posledice uragana Katrina po administraciju predsednika Buša?
TIZAK: Pre svega, adminstarcije neće produžiti poreske olakšice, što znači odustajanje od jedne od ključnih komponenti Bušove politike. Teško je obezbediti paket pomoći od 150 milijardi dolara, a ne oporezovati gradjane. Drugo, neadekvatno reagovanje na uragan Katrinu rezultiralo je još većim padom popularnosti predsednika Buša, što će komplikovati poziciju republikanaca u svetlu kongresnih izbora 2006. godine i njihovih očekivanja da će još veći broj republikanaca biti izabran u Kongres, što više nije izvesno.