Linkovi

Reforme u bivšoj Jugoslaviji i Ukrajini dobijaju zamah


Stručnjaci izražavaju bojazan da bi reformski zamah u zemljama koje imaju aspiracije da uđu u Evropsku uniju, ukoliko ona zatvori vrata za dalje širenje prema istoku, mogao da se smanji uz potencijalno destabilizujuće posledice.

Skup pod naslovom Nova istočna granica Evropske unije, posebno je bio usredsređen na Belorusiju, Ukrajinu i Moldaviju, koje su do 1991. bile deo Sovjetskog Saveza. U pogledu Belorusije – gde tvrdokorni antireformski bivši komunisti izgleda da čvrsto kontrolišu situaciju – nije bilo mnogo optimizma.

Veliki deo rasprave se vodio o Ukrajini, u kojoj se prošlog decembra dogodila proreformska revolucija i koja veoma želi da se pridruži Evropskoj uniji i oslabi veze sa Rusijom. Učesnici skupa su sugerisali da je teško predvideti da li će Ukrajina posati deo zapada ili obnoviti svoje tradicionalne veze sa Rusijom – prema istoku. Januš Bugajski, iz vašingtonskog Centra za strateške i međinarodne studije, kaže da Evropska unija nema jasnu politiku prema Ukrajini, budući da samo Poljska i nekolicina drugih članica energično podržavaju prijem Ukrajine.

Nemačka i Francuska, kaže Bugajski, umanjuju ukrajinske šanse, jer ne žele da ugroze svoje čvrste veze sa Rusijom. Ekonomista Oljeg Havrilišin sugeriše da bi sudbinu Ukrajine moglo da odluči opredljenje te zemlje za tržišne reforme.

«Ako vidimo da se reformski zamah smanjuje i preokreće i vraća ravnoteži državnog zahvatanja i zamrzavanja procesa dalje liberalizacije, to će biti krajnje glasno zvono za uzbunu.»

Stručnjaci generalno smatraju da su rezultati referenduma u Francuskoj i Holandiji u maju i junu, protiv novog Ustava Evropske unije, nagovestili snažno protivljenje zapadne Evrope daljem širenju Unije prema istoku.

Osam bivših komunističkih država centralne i istočne Evrope se pridružilo Evropskoj uniji u maju 2004, a Rumunija i Bugarska su na putu da se pridruže 2008. Januš Bugajski smatra da je od vitalnog značaja da Evropska unija održi obećanje da će na posletku da primi zemlje zapadnog Balkana, jer bi – kako ističe – zatvaranje vrata bilo opasno.

«To bi moglo da dovede do potencijalnog izolacionističkog i nacionalističkog usporenja u nekim od tih zemalja i oživi neke konflikte. Naravno, mnogo zavisi od i od toga da li će biti rešeni statusi Srbije i Crne Gore i Kosova.»

Dvojica učesnika su naglasila da bi specijalne trgovinske povlastice bez punog članstva bile nedovoljne i ne bi dale odgovarajući podsticaj za nastavak reformi.

XS
SM
MD
LG