Linkovi

Crveni krst pomaže evakuisanim gradjanima da izadju na kraj sa neizvesnošću


Desetine hiljada ljudi koji su pobegli iz uraganom pogodjenog Nju Orleansa pronašle su pribežiste u skloništima Crvenog krsta. U jednom od njih u Baton Ružu u Luizijani, smestilo se hiljadu 800 evakuisanih iz dana u dan suočavaju sa neizvesnošću u pogledu svoje budućnosti.

Priča svakog evakuisanog je drugačija. Neki su izgubili sve i razdvojeni su od svojih dragih. Drugi su imali bolju sreću:

”Ime mi je Flojd Gibson. Ja sam sa zapadne obale, iz okruga Džeferson, i nalazim se u ovom skloništu možda oko dve nedelje. Moja kuća je pretrpela minimalnu štetu, jer nalet uragana nije bio tako snažan tamo gde ja živim. U pitanju je uglavnom šteta od vetra - ima puno oborenog drveća.“

On se nada da će mu vlasti dopustiti da ode kući za mesec dana, ali nije siguran šta će se dogoditi. Patriša Viliams koja je živela u centru Nju Orleansa nema predstavu šta se dogodilo sa njenom kućom. Najveći deo centra grada je pod vodom. Ona je otišla kad je bujica počela da nadolazi i spavala je u automobilu pre no što je stigla u ovo sklonište. I dok evakuisani čekaju da saznaju nešto više o svojoj budućnosti, oni primaju osnovnu pomoć u ovom centru u središtu grada. Centar je lociran u dve spojene zgrade, sportskoj areni i konferencijskom centru. U prolazu izmedju dve zgrade lekar Toni Brejer, dobrovoljac iz San Franciska, prima redove pacijenata kojima je potrebna lekarska nega.

”Oni boluju od svega od hipertenzije do dijabetesa van kontrole. Veliki broj ovih pacijenata nije dobio lekove već nedelju dana i pregledamo ih kako bi kontrolisali njihove hronične probleme kao i bolesti koje su se mogle pojaviti zbog ovih stresnih situacija i prevelike gužve.“

Stotine dece u ovim skloništima počinju školsku godinu. Volonter Fernando Napoles iz Sakramenta u Kaliforniji i Nabil Murad iz Omahe u Nebraski pomogli su da se uspostavi taj program. Neka deca u skloništu sada su upisana u lokalne škole dok će uveče takodje biti podučavana u ovom centru. Dobrovoljac Crvenog krsta Džef Voker kaže da uslovi nisu idelani i da ljudi moraju da se suočavaju sa nizom konfliktnih emocija. Većina je, dodaje on, zahvalna da ima hranu i mesto da prespava. On ističe da su deca posebno zahvalna. Mnoga su napisala zahvalnice radnicima u skloništima. Mark Garetson, advokat iz Ejkrona u Ohaju došao je u Luizijanu kao volonter da pomogne u jednom skloništu.

”Video sam ovde toliko mnogo slučajeva ljudskog jada i bede, ali sam srećan što sam tu. To je težak i depresivan rad ali istovremeno, čini vam se da ovde zapravo pomažete nekome i pružate mu malu nadu.“


Koliko će dugo ovo sklonište funkcionisati? Koliko je god potrebno, kažu funkcioneri Crvenog krsta, ali se svi reaudju trenutku kad će moći da zatvore vrata, jer će to značiti da su se evakuisani vratili kućama ili su se preselili u nove domove.


XS
SM
MD
LG