Linkovi

Predsednik Džordž Buš predvodio komemoraciju žrtvama terorističkih napada 11. septembra  2001.


11. septembar je bio vedar i svetao, baš kao i pre četiri godine. U 8 sati i 46 minuta Amerikanci su zastali da bi se uz molitve podsetili na gotovo tri hiljade žrtava najtežih terorističkih napada u istoriji SAD, kada su dva oteta aviona udarila u kule Svetskog trgovinskog centra, jedan u zgradu Pentagona, dok se četvrti srušio u Pensilvaniji.

Predsednik Buš je predvodio minut ćutanja na južnom travnjaku Bele kuće, u prisustvu prve dame Lore Buš, drugih zvaničnika i članova osoblja. Predsednik je ranije prisustvovao privatnoj memorijalnoj sužbi u obližnjoj crkvi. Javna komemoracija održana je takodje na Arlingtonskom nacionalnom groblju nadomak Vašingtona. Govoreći na komemoraciji, sekretar za odbranu Donald Ramsfeld je podsetio i na one koji su dali život u sukobima u Avganistanu i Iraku, naglasivši da Amerika mora da pobedi i da će pobediti u ratu protiv terorizma.

«Hrabri muškarci i žene u američkim oružanim snagama i odlučni gradjani koji čine sve što mogu da pobede u ovom nadmetanju čvrstine volje, danas stvaraju istoriju kako bi sprečili da naša deca ne dožive traumu i teror 11. septembra.»

Sekretar Ramsfeld je takodje predvodio marš ulicama prestonice, koji je Pentagon organizovao u znak odavanja pošte poginulima i podrške američkim vojnicima koji se danas izlažu opasnosti. Marš, koji su organizatori nazvali «Šetnja slobode», završio se u blizini vašingtonskog obeliska.

U maršu je učestvovalo više hiljada ljudi. Medju njima je bila i manja grupa antiratnih demonstranata, ali su oni, u skladu sa duhom današnjih dogadjaja, samo tiho prodefilovali sa ostalim učesnicima povorke.

Njujork je obeležio četvrtu godišnjicu terorističkih napada 11. septembra komemoracijom na mestu gde su nekada stajale kule Svetskog trgovinskog centra.

Njujork je odao poštu žrtvama napada 11. septembra komemoracijom koja je bila gotovo identična sa prethodne tri. Prethodnih godina imena žrtava čitali su njihovi supruzi, roditelji, deca i dede i bake. Ove godine imena su čitali braća i sestre poginulih

Gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg otvorio je komemoraciju uputivši izraze saučešća članovima porodica žrtava drugih terorističkih napada u svetu, kao i žrtava uragana Katrina koji je pre dve nedelje pogodio američku obalu Meksičkog zaliva.

«Dok danas čitamo imena stradalih, naša srcsa se okreću ka Londonu, dok se sećamo života onih koje je taj grad izgubio, kao i ka Amerikancima koji pate posle udara uragana Katrina. Primite naše najiskrenije saučešće.»

Ceremonija u Njujorku je zastala četiri puta u vreme kada su dva oteta aviona udarila u kule Svetskog trgovinskog centra i kada su se one, zatim, srušile. Posle drugog minuta ćutanja. Prisutnima se obratila državni sekretar Kondoliza Rajs.

"Dobro jutro, ja sam Kondoliza Rajs. Duboko me potresaju iskazi braće i sestara o životima onih koji su ovde stradali. Znamo da, bez obzira na to koliko je ljudi ovde poginulo, svačiji život kazuje jedinstvenu priču, dok svačija smrt pogadja sve nas.»

Mnogi članovi porodica poginulih držali su fotografije voljenih i nosili bele trake. Oni su se zatim, kao i prethodnih godina, spustili do same nulte tačke, gde su položili cveće. Verske službe su održane na više mesta u širem području Njujorka, dok će se dva svetlosna snopa, inspirisana nestalim kulama Svetskog trgovinskog cenatra, uzdizati nad njujorškim oblakoderima od zalaska sunca do zore.

XS
SM
MD
LG