Linkovi

Pretres u Senatu za potvrdjivanje novog predsedavajućeg Vrhovnog suda


Sudija Roberts će se sigurno suočiti sa nizom pitanja o njegovom dosadašnjem radu, kao i o ispolitizovanim sudskim slučajevima, poput onih koji se odnose na pravo na abortus i pravo privatnosti. Izbor novog sudije Vrhovnog suda je važan imajući u vidu da se radi o najvišem sudu u zemlji ističe Džudit Šefer, zamenik direktora liberalne nevladine organizacije «Narod za američki put».

«Vrhovni sud ima poslednju reč u pogledu tumačenja ustava i poslednju reč u odlučivanju u bilo kom sporu koji prihvati da razmotri. Sastoji se od samo devet sudija, koji su postavljeni doživotno,» kaže Džudit Šefer.

Do ovog leta, sastav Vrhovnog suda se nije menjao još od 1994. godine, što je najduži takav period u istoriji tog tela, ukazuje Majkl Griv, analitičar u konzervativnom vašingtonskom institutu, «Amerikan Enterprajz».

«To je značilo da su se sudije medjusobno dobro poznavali. Oni su dobro znali ko zastupa kakva gledišta. Sada ćemo u suštini dobiti potpuno novi Vrhovni sud. Niko ne zna tačno kakav će biti ishod,» kaže Griv.

Poznato je da je Džon Roberts konzervativac po svojim ubedjenjima. Prema tome, ukoliko bude potvrdjen, sastav suda se, gledano politički, neće promeniti. Medjutim, kada predsednik Buš bude imenovao kandidata koji će zameniti sudiju Sandru Dej O'Konor, koja je pre dva meseca najavila da odlazi u penziju, moguće je da će se Vrhovni sud pomeriti udesno. Mada ju je imenovao republikanac Ronald Regan, sudija O'Konor je sledila umerene stavove i često bila glas odluke u politički podeljenom Vrhovnom sudu. Ukoliko predsednik imenuje veoma konzervativnog sudiju kao njenog naslednika, to će svakako izmeniti orijentaciju suda.

«Mnoga od pitanja o kojime će sud odlučivati su veoma kontroverzna - od prava na abortus i prava homoseksualaca, do ovlašćenja federalne vlade u odnosu na savezne države,» kaže Majkl Griv.

«Mnoge od veoma važnih odluka proteklih godina donete su minimalnom većinom glasova od pet prema četiri - od verskih sloboda, do reproduktivnih prava i privatnosti. Sudija O'Konor je često bila taj peti glas,» kaže Džudit Šefer.

«Sasvim je osnovano pretpostaviti da bi u takvim slučajevima novi sudija mogao da preokrene ishod. Stoga aktivisti na obe strane političke debate pomno prate proces nominacije i nastoje da utiču na njega,» ukazuje Majkl Griv.

Stoga će kandidat koga predsednik Buš bude imenovao da zameni sudiju Sandru Dej O'Konor biti suočen sa intenzivnim ispitivanjem u Senatu, što ne bi predstavljalo presedan. 1987. godine, predsednik Ronald Regan je imenovao konzervativnog sudiju Roberta Borka. Imenovanje sudije Borka dovelo je do žestoke kampanje lobističkih grupa na levici i na desnici. Pretres u Senatu je bio obeležen oštrim tonom i političkom konfrontacijom. Na kraju, sudija Bork nije bio potvrdjen. U sličnoj atmosferi, ishod je bio pozitivan za Klerensa Tomasa, kojeg je imenovao Džordž Buš stariji. Mada je sudija Tomas Afroamerikanac, afroameričke organizacije su se usprotivile njegovoj kandidaturi s obzirom na njegova restriktivna gledišta u pogledu gradjanskjih prava, a tokom pretresa iznete su i optužbe o njegovom neprikladnom ponašanju prema ženama sa kojima je radio. Ipak, pošto nisu podneti uverljivi dokazi u tom smislu, Klerens Tomas je bio potvrdjen i danas je jedan od sudija Vrhovnog suda.

XS
SM
MD
LG