Linkovi

Novosti iz sveta ekonomije i biznisa


Skoro dve nedelje pošto je Katrina pogodila obalu Meksičkog zaliva, preliminarne procene govore da će sveukupni efekat razornog uragana na američku ekonomiju biti veliki, ali ne i ogroman.

U svom izveštaju zakonodavcima, Kongresna kancelarija za nadzor budžeta saopštila je da bi uragan Katrina mogao da košta državu 400 hiljada radnih mesta i smanji stopu ekonomskog rasta za jednu tećinu tokom narednih nekoliko meseci. Ono zbog čega su ekonomisti najviše zabrinuti jeste efekat viših cena benzina, koje su u poslednjih nedelju dana skočile više od 30 odsto. Skoro jedna trećina nafte i benzina koju proizvode Sjedinjene Države dobija se iz bušotina i rafinerija koje se nalaze u ugroženoj oblasti.

Jedna druga procena kaže da će ukupni gubitak zbog uragana Katrina biti skoro 200 milijardi dolara. Toliko će otprilike biti potrebno da se obnove kuće, biznisi i drumovi na površini od oko 12 hiljada hektara.

Zvaničnici za Federalne rezerve sastaće se za dve nedelje kako bi razmotrili šta će biti sa kamatama posle uragana. Ekonomisti tvrde da će kamatne stope najverovatnije nastaviti da idu na gore, kako bi se umanjilli efekti očekivanog rasta inflacije, zbog povećanih troškova svega što se pravi u pertohemijskoj industiji, kao što su gume ili plastični kontejneri.

Što se tiče auto industrije, uragan Katrina nije mogao da se pojavi u gorem trenutku. Ono čega se proizvođači najviše plaše jeste da će potrošači početi da sve više kupuju automobile i kamionete koji troše manje goriva, a odreći se velikih terenskih vozila, koja donose najveći profit industriji.

Kina i Indija trebalo bi da nastave sa sa snažnim ekonomskim napretkom, tvrdi Azijska banka za razvoj. Države kao što su Malezija, Tajland i Filipini mogle bi da sputa cena nafte, koja je od početka godine porasla skoro 75 odsto.

XS
SM
MD
LG