U Vašingtonu se javlja optimizam da bi ekonomske posledice uragana Katrina mogle da budu manje nego što se prvobitno predviđalo. Cene sirove nafte su naglo pale, a sve veći broj američkih pumpi i rafinerija nastavlja rad. Cena nafte je pala gotovo za dolar - na ispod 67 dolara za barel, što je manje nego što je bilo pre nego što je uragan pre osam dana pogodio obalu Meksičkog zaliva. Ima nagoveštaja da i cene benzina, koje su se posle nesreće na nekim mestima povećale i za 40 odsto, takođe padaju. Tržište nafte se trglo zahvaljujući hitnom oslobađanju 30 miliona barela nafte iz svetskih rezervi. Džef Tredgold, specijalista za energetsku ekonomiju iz Solt Lejk Sitija u Juti, izjavio je za Blumbergove vesti da smatra da se cena nafte više neće povećavati.
«Rekao bih da neće. Čak je i potražnja za benzinom na kraju leta u Sjedinjenim Državama donekle opala. Čak mislim da je interesantno da smo imali ovu užasnu nesreću, a da se cene nafte nisu bitno promenile.»
Drugi ekonomisti su uzdržaniji. Fejdel Gajt, ekspert za naftu i benzin u «Opehajmeru» u Njujorku, veruje da se trend dugoročnijeg povećavanja cena nafte nastavlja.
«Snabdevanje i potražnja su i dalje prilično uravnoteženi. Ljudi ne bi trebalo da se raduju zbog ovog pada cene, odnosno, ako to rade, to je preuranjeno.»
Cene sirove nafte su se u protekle dve godine više nego udvostručile. Posle praznika u ponedeljak, vrednost akcija na berzama u Sjedinjenim Državama se juče povećala, jer se javio optimizam da ekonomski rast neće biti znatnije usporen posle – kako neki kažu – najteže elementarne nepogode u američkoj istoriji. Očekuje se da će rast biti usporen u sadašnjem, trećem tromesečju, ali se isto tako očekuje i da će naglo da se poveća u četvrtom kvartalu, kada rekonstrukcija bude povećala potražnju za radnom snagom i građevinskim materijalom. Ekonomski gubitak zbog uragana Katrina se sada procenjuje na stotinu milijardi dolara.