Linkovi

Vilijam Habs Renkvist rodio se 1924. u Viskonsinu, na srednjem zapadu SAD


Odrastao je u dobrostojećoj familiji, prihvatajući republikanske stavove svojih roditelja. Još kao dete je imao neobično ambiciozne ciljeve. Jednom prilikom je svojoj učiteljici rekao da planira «da promeni svet».

Kao tinejdžer u vreme Drugog svetskog rata, prijavio se kao dobrovoljac u lokalnu jedinicu civilne odbrane, da bi kasnije stupio u protivvazdušnu odbranu. Studirao je na Stenfordskom i Harvardskom univerzitetu i diplomirao prava 1952. na Stenfordu. Bio je najbolji u svojoj klasi, poznat kao dobar diskutant konzervativnih pogleda.

Iste godine je počeo karijeru kao sudski pisar sudije Vrhovnog suda Roberta Džeksona, glavnog tužioca na suđenju nacističkim ratnim zločincima u Nirnbergu. Posle 18 meseci je počeo da praktikuje pravo – kao pomoćnik državnog tužioca u Sekretarijatu za pravosuđe i bio sve aktivniji učesnik politike koju je vodila Republikanska stranka. U 47. godini, 1972, predsednik Ričard Nikson ga je kandidovao za sudiju Vrhovnog suda.

Tužilac Tom Goldstajn, koji je branio više od desetine slučajeva pred Vrhovnim sudom, kaže da će Renkvist u istoriji ostati zapamćen kao arhitekt konzervativne revolucije u Vrhovnom sudu. Goldstajn objašnjava da je uticaj sudije Renkvista počeo da se povećava pre tridesetak godina, zahvaljujući njegovim tekstovima o pravima država, afirmativnoj akciji i ravnoteži crkve i države. U tim slučajevima je često bio usamljen, ali je većina – kako kaže Goldstajn – na posletku prihvatala njegove konzervativne poglede.

1988. je podržao stvaranje jednog nezavisnog odbora, koji je konačno bio upotrebljen za istragu predsednika Vilijama Džefersona Klintona. Jedanaest godina kasnije, 1999, kao predsedavajući Vrhovnog suda, Renkvist je imao neuobičajenu dužnost predsedavanja pretresom za smenjivanje predsednika Klintona u američkom Senatu. Klinton je tada oslobođen.

Posle spornih predsedničkih izbora 2000, Renkvist je predsedavao pretresom u Vrhovnom sudu u slučaju «Buš protiv Gora», na kojem je trebalo da odluči da li treba da se ponovi prebrojavanje izbornih listića u Floridi. Tada je podržao stav guvernera Teksasa i kandidata Republikanske stranke Džordža Buša, da prebrojavanje treba da se prekine. To je odlučilo izbore i načinilo Džordža Buša 43. predsednikom.

Sudija Renkvist se u praksi bavio i istorijom i napisao nekoliko knjiga o istoriji Vrhovnog suda. Sud je pod njegovim vođstvom bio uspešan, a broj slučajeva se smanjio u odnosu na njegove prethodnike. Prema svedočenju Dona Ajera, koji je radio za sudiju Renkvista 1976, iako je od svog osoblja očekivao mnogo, odnosi nisu bili opterećeni formalnostima i njegovi konzervativni javni stavovi su skrivali privatno veoma drugačiju ličnost.

Ipak, ozbiljnost sa kojom je sudija Renkvist pristupao svojim obavezama, ilustruju reči sudije Džeksona, čoveka koji ga je pre 53 godine prvi put uveo u Vrhovni sud, koje je često voleo da citira.

«Nikada ne smemo da zaboravimo da će činjenice na osnovu kojih sudimo danas, biti činjenice na osnovu kojih će istorija sutra suditi o nama.»

Kada mu je jesenas dijagnostikovan rak štitne žlezde, Renkvist je jedno vreme nestao iz javnog života. Onda je u januaru, oslonjen na štap, primio svečanu zakletvu predsednika Džordža Buša na početku predsednikovog drugog mandata.

U Vrhovni sud se vratio tokom proleća i nastavio da piše pravne zaključke i učestvuje u raspravama.

XS
SM
MD
LG