Međutim, takvi drveni brodovi za mnoge predstavljaju oličenje duha i korena pomorske trgovine i, takođe, zanatstva, veštine i posvećenosti. U Njuportu u državi Rod Ajlend, na Atlantskoj obali Sjedinjenih Država, osnovana je Međunarodna škola za restauraciju jahti, posvećena očuvanju lepote i baštine klasičnih brodova.
Klark Poston je ceo život posvetio dvema velikim ljubavima: jedrenju i obučavanju drugih da grade i obnavljaju stare drvene brodove.
«Često čujem da ljudi koji imaju drveni brod kažu da on ima duh, nekakvu životnost, nešto što prevazilazi ove plastične odlivke koji plutaju po vodi. Mislim da je to tačno, jer kada odsečete drvo i oblikujete ga, objedinili ste nekoliko stvari: određeni nivo veštine i zanatstva», kaže Klark Poston, direktor programa Međunarodne škole za restauraciju jahti, smeštene u središte Njuportske luke u Rod Ajlendu.
Škola je osnovana pre devet godina, kao specijalni centar za istoriju, veštinu i umetnost restaurisanja, održavanja i građenja klasičnih brodova, sa dvogodišnjim programom u okviru kojeg su 32 studenta obnovila i prodala više od 80 manjih klasičnih jahti.
«Ova tri broda, od kojih je jedan ova mala jedrilica restaurisana na osnovu jednog starog korita i ona dva u ćošku, u stvari su novi brodovi koje grade ova gospoda», objašnjava Poston.
Studenti – starosti od 18 do 59 godina - pristigli su iz celih Sjedinjenih Država i iz Kanade i Evrope. Henk Drad je poslednje 23 godine proveo radeći u osiguranju, a sada uči da gradi nove brodove.
«Sreća je da je Klark sagradio drugi, sličan brod i da mi je bio tutor tokom celog procesa», kaže Drad.
Dejvid Toldmen je 30 godina radio kao tehnički direktor, a sada je potpuno posvećen brodovima što podrazumeva i izbor boja i nijansi različitih delova broda, da bi se nešto naglasilo, naravno uz pomoć učitelja.
Klark Poston kaže da su mnogi njegovi studenti odrasli, ljudi u godinama, koji su rešili da promene nešto u životu.
«Imamo sve, od životnih kriza i razvoda, do venčanja, prinova koje dolaze i odlaze, sve do slučaja da je jedan strudent na kolenima zaprosio svoju devojku na diplomskoj svečanosti», kaže Poston.
Strast prema magnetskoj lepoti starih brodova dovodi i do pojedinih veoma ambicioznih poduhvata: ovo je «Koronet», veliki višemilionski projekat restauracije koji bi mogao da potraje desetinu godina.
«Ovo je poslednji brod te vrste iz zlatne ere jahti. Škuna iz 1885, sa palubom dugačkom 40 metara, ukupne dužine 50 metara», kaže Suzan Dejli, direktorka ovog zamašnog projekta.
Studenti, profesori i pokrovitelji se nadaju da će «Koronet» da zaplovi za pet godina. U procesu rada, studenti će naučiti mnogo više nego što je samo sređivanje jednog elegantnog, starog broda.
Predsednik škole, Teri Nejtan, dodaje da su veštine kojima studenti ovladaju tokom dvogodišnjeg školovanja, primenjive i na moderna plovila.
U stvari, diplomci postižu takve uspehe u pomorskoj industriji, da škola za dve godine planira da se proširi. Kada se ovaj stari objekat obnovi, dobiće mnogo više fizičkog prostora, a Klark pravi novi program.
«Prvi deo će biti sklapanje elemenata, enterijera, nameštaja, kuhinje, salona… Drugi je sistemski, mehanički deo: pogonska snaga, motori i generatori…», kaže Poston, dodavši da je optimista u pogledu budućnosti.
Njegov san da na «Koronetu» jednog dana oplovi svet, baš kako je to bilo 1885, sve je bliži stvarnosti.