Jedan čovek iz Alabame, na jugu Sjedinjenih Država, koji gradi kuće od stiropora i tvrdi da su računi za utrošenu energiju u takvim objektima manji za 75 %, mogao bi da bude deo rešenja ovog problema. Arhitekti Edu Bondurantu i njegovoj supruzi je zahvaljujući panelima od stiropora leti sveže, a zimi toplo. Ed je pri projektovanju svoje kuće, uzeo u obzir sve prednosti ove nove tehnologije.
«Mnogi ljudi ovo smatraju kućom od stiropora, ali mislim da bi pre trebalo da se kaže da su to konstruktivni izolacioni paneli. Oni su konstruktivni, jer su deo konstruktivnog sistema kuće, a isto tako su i izolacija koja dolazi na gradilište u obliku panela koji mogu da se kombinuju», kaže arhitekta.
Svi znaju za izolaciona svojstva plastične čaše za kafu – 4 milimetra stiropora vas štiti od vrele kafe čija je temperatura više od 80 Celzijusovih stepeni. Zamislite izolaciju slojem stiropora debljine 15 centimetara. Naučnici već godinama tragaju za građevinskim materijalom koji je jeftin, lak i štedi energiju. Traganje se završilo kada se ovaj čovek, Hut Hedok, maturant iz Alabame, pojavio sa svojim panelima. Henri Keli, predsednik Federacije američkih naučnika, kaže da su Hutovi panelni sendviči genijalni.
«Osnovna tehnologija je krajnje jednostavna, ovo je stiropor, imate cele table tog materijala, to je vrlo dostupan komercijalni proizvod i onda sa jedne i druge strane jednostavno prilepite cementnu ploču», objašnjava Keli.
Hut danas kontroliše crkvu koju je podigao pre oko pet godina – građevinu sa tavanicom visokom oko 12 metara. Međutim, njegov početak je imao mnogo manje razmere – to je 1984. bila kuća za njegovu kćer na Aljasci, gde kaže da su ukupni uslovi bili dobra labortorija za testiranje njegovih panela.
«Aljaska ima najjače vetrove, mnogo zemljotresa i najveće opterećenje od snega, a kuća sve to savršeno izdržava», kaže Hut.
Da bi dodatno ispitao svoje panele i ispunio propisane standarde, Hut je jednu od svojih kuća sagradio na seizmičkom simulatoru u jednoj laboratoriji u Sinsinatiju u Ohaju. Ta «pokretna ploča» reprodukuje potrese slične zemljotresnim.
«Sila zemljine teže označena četvorkom je najjači zabeleženi potres, a mi smo ispitivali našu na više od 7 i to pet puta, a da se nisu pojavila nikakva oštećenja. Doduše, oštetili smo samu mašinu», kaže Hut.
Glavni Hutov razlog za konstruisanje ovakvih panela je bio da njegovoj kćeri na Aljaski bude toplo i njihova izolaciona svojstva su zaista zaprepašćujuća. Pored manjih računa za utrošenu energiju, ljudi mogu da smanje rad uređaja i za hlađenje i za grejanje. Za ovu biblioteku površine 400 kvadratnih metara, na primer, normalno bi bio potreban uređaj za rashlađivanje od 8 tona, ali se sada normalna temperatura održava pomoću jedinice od 2 tone.
«To je velika ušteda, ne samo pri kupovini uređaja, nego su i računi za njegovo korišćenje mnogo manji», kaže Hut, dodajući da uštede mogu da dostignu čak 75 odsto. A sami paneli ne utiču na zagađenje. Penasta materija je sastavljena od vazduha i otpadnih materija od nafte. Spoljni omotač je mešavina cementa i reciklirane novinske hartije. Hut Hedok i drugi proizvođači pokrivaju neke panele i drvetom, a ti drveni slojevi se najčešće prave od otpadaka i strugotine iz strugara. Ljudi koji žive i rade u kućama od stiropora kažu da su one tiše i da izgleda da je i vazduh čistiji, a Hut navodi još nekoliko razloga za upotrebu stiropora.
«Nema termita, ne pojavljuju se buđ i vlaga i nije zapaljiv i ne truli», kaže Hut.
Da li bi ovakve kuće uistinu mogle da budu spas, naročito u zemljama sa uraganima i zemljotresima? Hut misli da bi mogle i zajedno sa stručnjacima i vladinim organizacijama reklamira prednosti stiroporskih kuća. Već je sagradio takve kuće u Meksiku, Rusiji, Turskoj i nizu drugih zemalja. Ako se dosadašnji uspeh nastavi, ovakvi objekti bi mogli da budu odgovor na svetske energetske probleme i potrebu da se naprave bezbedna staništa za najsiromašnije stanovnike naše planete.