Međutim, ptičji grip je samo jedna od brojnih potencijalno smrtonosnih bolesti sa kojima je suočena međunarodna medicinska zajednica.
U nedavno prikazanom holivuskom filmu «Rat zvezda», vanzemaljci napadaju Sjedinjene Države, što izaziva veliku paniku.
Neki strahuju da je to ista vrsta panike koja bi mogla da izbije kada bi Sjedinjene Države bile pogođene iznenadnom epidemijom. Čak Ladlam, koji je nedavno radio na pitanjima politike bioodbrane u američkom Kongresu, kaže da je zabrinut za budućnost.
«Treba da imamo maštu da shvatimo da je to upravo ono što bismo mogli da vidimo kada bi ptičji grip stigao u Sjedinjene Države, sa stopom smrtnosti od 55 odsto. Videli bismo paniku u javnosti u razmerama koje je teško zamisliti», kaže Ladlam, koji tvrdi da Sjedinjene Države nisu spremne bilo za bioteroristički napad bilo za iznenadno izbijanje neke nove bolseti poput pričjeg gripa.
Od kraja 2003, gotovo stotinu miliona ptica u svetu je ili uginulo od virusa, ili ubijeno da bi se sprečilo širenje epidemije. Uprkos tome, ptičja groznica nastavlja da se širi iz zemalja kao što su Kina, Tajland i Vijetnam – prema Rusiji i Kazahstanu.
Strahujući od najgoreg, vlasti u Evropi već preduzimaju mere za sprečavanje izbijanja epidemije u evropskim zemljama.
Holandska vlada je naredila odgajivačima živine da ptice koje u normalnim uslovima rastu u slobodnom prostoru, prebace u zatvorene objekte. Evropska komisija se sastala u Briselu da bi razmotrila zajedničke akcije protiv ptičjeg gripa koje bi mogle da preduzmu njenih 25 članica.
Medicinski eksperti veruju da je pitanje trenutka kada će virus ptičjeg gripa da poprimi oblik koji lako prenose ljudska bića.
Doktor Vilijam Raub, zvaničnik u Sekretarijatu za zdravstvo i socijalne usluge, takođe brine.
«Ukoliko dobijemo kombinaciju nečega što se lako prenosi s osobe na osobu, kao što je slučaj sa običnim gripom, a što je i veoma smrtnonosno, kao što je ova vrsta ptičjeg gripa, tada imamo sve uslove za novu globalnu epidemiju», kaže Raub.
Ptičji grip nije jedina potencijalno smrtonosna bolest sa kojom je suočena medicinska zajednica.
Epidemija side nastavlja globalno širenje, sa rekordnih 40 miliona ljudi inficiranih virusom HIV. Napredak u pronalaženju vakcine je spor. Helen Gejl, koja vodi inicijativu protiv HIV-a u Zadužbini Bila i Melinde Gejts u Sijetlu u državi Vašington ističe da će stvaranje «vakcine protiv HIV-a biti maraton, a ne sprint».
Ali dok za sidu barem postoji efikasan antiretroviralni tretman, postoje bolesti za koje još nema leka.
U Africi, virusi Ebola i Marburg ubijaju više od 90 odsto žrtava, često u roku od jedne nedelje. Takođe, 300 hiljada ljudi godišnje oboli od tuberkuloze otporne na lekove, pri čemu najveći deo otpada na stanovnike država bivšeg sovjetskog bloka. Zahvaljujući današnjem brzom transportu i boleštine se šire brže nego ikada. Doktor Raub kao klasičan primer daje epidemiju sarsa iz 2003.
«Našli smo se pred bolešću koju nismo videli ranije, pred organizmom koji nikada nismo videli. Prema tome, nismo imali dijagnozu, lekove, niti vakcine. Ali se to brzo širilo oko sveta zahvaljujući jednostavnim međunarodnim vezama», kaže doktor Raub.
Pojedini eksperti tvrde da farmaceustske kompanije treba da dobiju veće povlastice za razvoj lekova i vakcina protiv prirodnih epidemija ili bioterorističkog napada. Entoni Fauči, direktor američke službe za istraživanje infektivnih bolesti kaže da proizvođačima lekova nije potreban veliki finansijski podstrek da bi počeli da se bave proizvodnjom vakcina i lekova protiv mikroba koji međutim – kako kaže – možda nikada neće morati da se upotrebe.
Administracija predsednika Buša je prošle godine odobrila program biozaštite u vrednosti od pet milijardi dolara za stimulisanje privatnih kompanija da razviju lekove i vakcine protiv izbijanja neke bolesti ili bioterorističkog napada. Kongres sada raspravlja o zakonskom predlogu «Biozaštita 2», koji bi povećao spremnost zemlje za biološke nevolje.
Ipak, brzina napretka i dalje uznemirava pojedine medicinske stručnjake, koji veruju da je praktično sasvim izvesno da će u nekom trenutku ponovo da izbije neka velika epidemija – protiv koje nema leka.