Linkovi

Američki balkanolog Vens Serčak: Kosovo dobija uslovnu nezavisnost


Na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića grupa američkih balkanologa obavila je nedavno jednonedeljno studijsko putovanje po Kosovu i takođe posetila Beograd. U delegaciji je bio i Vens Serčak saradnik American Entreprise Instituta iz Vašingtona, koji je u razgovoru sa našom koleginicom Jelom Jevremović izrazio mišljenje da je međunarodna zajednica već rešila da Kosovo dobije takozvanu uslovljenu nezavisnost.

Vens Serčak: Mislim da faktor koji u ovom trenutku najviše ugrožava i destabilizuje Kosovo jeste neizvesnost u pogledu njegove budućnosti. Nijedna od strana na Kosovu ne zna šta da očekuje. Tu činjenicu, u međuvremenu, i kosovski Albanci i kosovski Srbi i vlasti u Beogradu nastoje da iskoriste kako bi situaciju na terenu prilagodili svojim interesima sa ciljem da predorede ishod razgovora o konačnom statusu. Mislim da je sada izuzetno važno da međunarodna zajednica jasno predoči kakvo je konačno rešenje moguće i svim stranama saopšti kakve korake treba da preduzmu da bi se došlo do tog rešenja.

Glas Amerike: Da li je došlo do promene politike standardi pre statusa?

Vens Serčak: Nema sumnje da je došlo do velikog zaokreta. Nakon nasilja u martu prošle godine učvrstilo se gledišta ovde, u Vašingtonu, a i u evropskim prestonicama, da je pristup “standardi pre statusa” postao neodrživ. On je zamenjen politikom “standardi sa statusom”. Naime, preovladalo je mišljenje da nedefinisani status pre svega ugrožava svaki ekonomski napredak Kosova koje jednostavno nema pristup izvorima međunarodne finansijske pomoći, poput Svetske banke i Evropske banke za razvoj. Ekonomsko zaostajanje Kosova, s druge strane, pružilo je plodno tle sve većem radikalizmu, kako među Albancima, tako i među Srbima. Dakle, Kosovo nesumnjivo kreće ka rešavanju svog konačnog statusa.

Glas Amerike: Kakve su opcije?

Vens Serčak: Nekoliko opcija više nije aktuelne, što lično smatram da je pogrešno. No, opcija o kojoj se u međunarodnim krugovima govori kao predodređenoj jeste “uslovljena nezavisnosti”. Sadašnju situaciju bismo mogli, u stvari, da nazovemo “imamo rešenje, tragamo za procesom”. Međutim, postoje i druge opcije. Na primer, podela Kosova -- tako da njegov severni deo pripadne Srbiji, a pravoslavni verski spomenici dobiju status eksteritorijalnosti -- bila bi mnogo bolje rešenje oko kojeg bi se mogao postići kompromis. Na žalost, ono je već odbačeno od strane međunarodne zajednice. Uslovljena nezavisnost kao rešenje mogla bi da nanese štetu demokratskom procesu u Srbiji. Nametanje tog rešenja moglo bi da podrije liberalne snage u Srbiji. Podela Kosova bi očigledno postavila presedan koji bi mogao da ima posledice po Bosnu, Makedoniju i samu Srbiju koja takođe ima različita područja sa nesrpskom većinom. No, ovde se radi o širem, da tako kažem filozofskom pitanju, a to je šta je suština naše politike prema Zapadnom Balkanu. Već godinama se držimo ideje da želimo da održimo multietnički Balkan. Međutim, ja bih ustvrdio da je taj fenomen nestao i da ljude ne možete da naretate da žive zajedno ako to ne žele.

Glas Amerike: Za šta se zalažu Sjedinjene Države?

Vens Serčak: Američki retoričan stav je da mi ne želimo da namećemo naše ideje i standarde, već želimo da podržimo rešenje koje je prihvatljivo za većinu ljudi u obe zajednice. No, stvari nisu tako jednostavne, jer na našu inicijativu će uopšte da se povedu razgovori o statusu. Na naše insistiranje je takođe isključena kako opcija podele tako i opcija prisajedinjenja Kosova susednoj Albaniji. Smatram da bi bilo mnogo bolje da jasno predočimo šta očekujemo, jer obe strane zloupotrebljavaju to što je američki stav naizgled neodređen. Ako biste upitali zvaničnike Stejt dipartmenta šta je cilj, oni bi vam verovatno na kraju rekli da očekuju “uslovnu nezavisnost” koja bi bila postupno ostvarivana, zatim poseban status za srpske verske i kulturne spomenike kako se razaranje kao marta 2004. ne bi ponovilo, i da rešenje naidje na odobravanje u Srbiji i susednim državama. Da li je sve to ostvarivo, to je pitanje na koje nemam odgovor.

Glas Amerike: Na Kosovu ste posetili enklave u kojima žive Srbi. Kakav ste utisak stekli?

Vens Serčak: Situacija je različita u pojedinim enklavama. Ako posetite mesto kao što je Štrpce koje se nalazi na granici, situacija je povoljnija. Ako pođete u Gračanicu na domaku Prištine stanje je prilično žalosno. Srbi tamo opstaju samo zahvaljujući pomoći koja stiže iz Srbije. Srpski deo Orahovca karakterističan je po spaljenim kućama, bodljikavoj žici i stražarima Kafora. Na pitanje zašto i dalje postoji tako oštra podvojenost i nepoverenje između Srba i Albanaca dobijao sam različite odgovore. Albanci kažu da je to posledica ne samo Miloševićeve kampanje etničkog čišćenja 1999. nego i dugogodišnje represija koja je tome prethodila. No, srpska manjina s pravom sada može da tvrdi da nije bezbedna na Kosovu. Nedavna ubistva u selu Štrpce to potvrđuju. Barijera između dve strane je vrlo velika. Novo nasilje, nažalost, još uvek nije isključeno.

XS
SM
MD
LG